Svi ga se boje, skoro niko ne zna šta je. Ovako bi najkraće mogao da se opiše aflatoksin, ozloglašena supstanca koja se, prema rezultatima analiza, nalazi u većini uzoraka mleka u količinama većim od propisanih.
A šta je zapravo aflatoksin?
Aflatoksin je proizvod razvoja plesni Aspergillus flavus. Javljaju se u predelima sa vlažnom klimom, baš kao što je Srbija, ali i kao posledica suše. U našoj državi se pojavio u kukuruzu tokom sušne 2012. godine i stručnjaci su procenili da je 70 odsto roda zatrovano.
Preko kukuruza, koji se koristi kao ishrana stoke, aflatoksin je dospeo u organizam krava. Aflatoksini koji se nalaze u mleku najjači su poznati karcinogeni u prirodi.
U Srbiji je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu, u EU 0,025, dok je u Mađarskoj potpuno zabranjen, piše Blic.
Kada jednom uđu u lanac ishrane, aflatoksini se teško uništavaju.
Potrošači ni po ukusu ni po mirisu ne mogu ni da posumnjaju da su mleko i druge namirnice toksične.
Odrasle osobe imaju visoku toleranciju na aflatoksine, pošto su široko rasprostranjeni u prirodi. Ipak, ukoliko ste stalno izloženi njegovom dejstvu, opasnosti su veće, a najčešća bolest koja se javlja je rak jetre.
Toksični efekti primarne akutne mikotoksikoze se manifestuju kao upalne promene na organima za varenje. Akutne aflatoksikoze se odlikuju naglim pogoršanjem stanja organizma, unutrašnjim krvarenjem i smrću. Ipak, da bi došlo do ovakvih promena mora se uneti izuzetno velika količina aflatoksina.
Stočnoj hrani i koncentratima mogu da se dodaju određeni minerali koji omogućavaju da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga u meso. Aflatoksini iščezavaju iz mleka od tri do sedam dana nakon što se prekina ishrana muznih krava kontaminiranom hranom.
Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović tvrdi da ne postoji razlog za paniku što se tiče prisustva aflatoksina u mleku, ali da "ima mesta za ozbiljnost".
Ona tvrdi da su granice prisustva aflatoksina u mleku u Srbiji mnogo niže nego u drugim zemljama.
- Ja pijem mleko, a građani moraju sami da procene da li će piti mleko ili ne. Kumulativni efekat je mnogo važniji od toga da li će neko popiti danas času mleka ili ne - rekla je Đukić Dejanović, a prenosi Tanjug.
