Pratila san zadnjih dana onu dramu sa influencerima i (ne)pripadajućin im restoranima pa san se sitila kako meni na svakom okupljanju prijatelji kažu „Nemoj slučajno ovo objavit na fejzbuku!“. Tad san shvatila da oni svi strepe oću li ja sve šta oni kažu prinit na svojoj fejzbuk stranici i tu mi se probudija moj, inače temeljito uspavani, da ne rečen klinički mrtvi, poduzetnički duh. Zaključila san da bi mogla postat neka vrsta obrnute influencerice. Da mi ljudi plaćaju da ih NE spomenen na svojoj stranici. Pitala san prijatelje šta misle o toj genijalnoj ideji a oni su me onda svi redom blokirali na društvenoj mreži. Svi su van danas tankih živaca.
Gospođa Ivanka
Kad smo već kod influencerica, iman vam ja u mojoj ulici jednu gospođu Ivanku, najjaču influencericu na svitu. Kad te ta jedanput počne spominjat, glas o tebi će se pronit od Žnjana priko Meja i Spinuta do Ravnih Njiva i Kile i to sve besplatno. I ne samo šta će te skroz besplatno spomenit u svojin ćakulama, nego će sve to još i malo nakitit, nije beg cicija, pa tako čovik može na svoj račun čut masu stvari koje sam o sebi dotad nije zna. Gospođa Ivanka vridno prati i sva događanja na društveno-političkoj sceni. Ko ne prati društvene mreže, vijesti i portale, može slobodno po našem kvartu pratit gospođu Ivanku i znat će sve šta ga zanima, a i ono šta ga uopće ne zanima. Okupi se oko klupice isprid zgrade i starih i mladih i onih u penziji i onih prikozaposlenih a glavni govornik tojest govornica je uvik, naravno, gospođa Ivanka. Jučer se uvatila sa jednon šta su joj unuci taman krenili u školu.
- Bidna dica! Sa maskama u školu!
- A je, najbolje da stoju doma! – odbrusila je gospođa Ivanka.
Tu je naravno krenila svađa a šta nije ni čudno, jer u zadnje vrime dražima dobre, besmislene i neargumentirane svađe niko ne može odolit, kako u mom kvartu, tako i u virtuali. Ja san recimo prije na fejzbuku tačno znala ko je ko, i di i zašto, ko je moj a ko nije, ko smo „mi“ a ko su „oni“, koji su naši a koji su vaši, ko je desno ko je livo ko je centar ko je vaki i ko je naki. Danas, međutin, više ne znan ništa.
Ovi šta ne viruju u virus dile se na...
Prva velika podila je između onih šta viruju da virus postoji i onih šta u to ne viruju.
Dalje se svaka od tih skupina dili unutar sebe.
Ljudi koji ne viruju u virus dilu se između sebe na one šta viruju da je to zavjera svjetskih moćnika i lopuža, među kojima je najgori i najopasniji Bil Gejts i na one druge koji ne viruju u virus ali ni u zavjeru. Ti koji mrze Bila Gejtsa istovrimeno obožavaju Trumpa, a bome i Putina. E ali među onima šta vole Trumpa ima onih koji ne vole Putina i obrnuto, a šta razbija jedinstvo tih koji ne viruju u virus.
A oni što viruju u virus se dile na...
Oni pak šta viruju u virus dile se na one šta viruju da je virus opasan za poludit, pa da je srednje opasan ili da nije baš toliko opasan, s tim da "baš toliko" ostaje u domeni nedefiniranog. Onda neki smatraju da je doša od šišmiša, pa onda da je pobiga iz nekog laboratorija, pa onda da nije pobiga nego je namjerno pušten, i na kraju oni koji nemaju pojma odakle je virus doša a nije ih ni briga.
Daljnja podila između virujućih su oni koji vriđaju one šta ne viruju i onih koji vriđaju ove koji vriđaju one šta ne viruju. Ovi koji su protiv vriđanja najčešće počnu vriđat ove šta vriđaju pa tako na kraju svak svakog vriđa a pogotovo ovi šta se zalažu za dostojanstvenu komunikaciju i nevriđanje a šta druga strana jedva dočeka kako bi dokazala da su najgori ovi šta se prave kulturni a da pri tom nije baš skroz jasno ko se tu pravi kulturan kad se svi vriđaju uzduž i popriko ka da ih je ista majka rodila ili božemiprosti ka da ih je isti virus zarazija.
Ima i onih šta su ka iznad svega toga pa nikoga ne prozivaju i ne svađaju se s nikim a takvi oduvik idu na živce svima.
S kim da se posvadim?
Ne zaboravimo i ljude koji su ljuti na sve učitelje i profesore jer su prvo dica morala učit od kuće a sad su krivi jer dica moraju ić u školu ali s maskama a usput in ne zaborave još i prigovorit za oni prosvjed prosvjetara iako nije baš jasno kakve veze ima taj prosvjed sa viruson al' eto kad ih vć razapinju da ne ispadne da je za ništa. Tako da me ne bi začudilo da uskoro krenu i optužbe tipa „Nije vam bilo dosta šta ste prosvjedovali, nego je onda još i bila online nastava, pa su dica morala nosit maske u školi, a sad i haraju požari u Amerikama i tope se ledenjaci a inače ima i gladne dice po svitu! Sramite se!“.
Ja to sve koncentrirano pratin jer moran se odlučit s kim ću se posvadit ali ne ide mi nikako. Više se neman s kim posvadit. Oću reć, nije da neman s kim, nego ne znan s kim. Jer za svadit se s nekim osnovni uvjet mi je razumit šta taj neko govori, šta već neko vrime nije slučaj. Ne razumin više ni prijatelje, ni neprijatelje, ni live ni desne ni ove ni one.
Situacija je sve gora, čak i ako se čovik s nekim slaže po prve dvi točke dnevnog reda, ne mora značit da ćete se složit i po trećoj točki, a čak ako se i složite, lako se more desit da se poskliznete na točki di se raspravlja o pravu na nošenje ili nenošenje maske u dućanima i javnom prijevozu, i o razmaku na javnoj plaži, o brizi za starije osobe, o tome odakle je pobiga virus, je li oslabija ili nije zbog sunca i D vitamina, je li ovo drugi ili šesti val, triba li Milanoviću putni nalog il' ne triba, je li u redu istovarit kamion lubenica isprid Vlade, kako je krenilo još će se pojavit i oni šta ne viruju da Hajduk živi vječno a onda nan je odnija vrag sriću, gasi sve, pametnom dosta.
Pa kakvi je to onda lipi život ako ne vidimo u njemu ništa lipo?
Jučer san od svega toga bila malo utučena pa san se ukipala na klupicu kraj gospođe Ivanke. Ona uvik sve zna i možda me uspije malo oraspoložit. Odma je vidila da nisan najbolje volje.
- A šta je tebi sad?
- Ma, gospođo Ivanka, puna mi je kapa više i virusa i maski i
ljudi. Svi se svađaju, sve je poludilo i cili svit je iša
kvragu.
- Gospe moja, lude žene. Da je svit iša kvragu? Ma lipo nan je,
lipo nan je!
- Lipo nan je?
- Je. Život je, moja ti, baš lip.
- Ja ne vidin okolo mene baš ništa lipo.
- Znan, ne vidin ni ja.
- Pa kakvi je to onda lipi život ako ne vidimo u njemu ništa
lipo?
Gospođa Ivanka se okrene prema meni, raširi ruke, slegne ramenima i zaključi:
- Asimptomatski!
