Sud u Francuskoj je presudom naredio nemačkoj kompaniji PIP (Poly Implant Prothese) da plati kompenzaciju hiljadama žena kojima su ugrađeni neispravni implantati za grudi, prenosi "B92".
Kompanija TUV Rajnland, koja je dala bezbednosnu dozvoli ovoj francuskoj kompaniji, zanemarila je "svoje obaveze o opreznosti", rekao je sud.
PIP (Poly Implant Prothes) je zatvoren marta 2010. godine zbog straha širom sveta. Kompanija je koristila silikonski gel koji nije ispunjavao neophodne standarde, zbog čega su pucali.
Šest distributera implantata i 1.700 žena je tužilo kompaniju, koja je dala dozvolu i ocenila da su PIP implantati bezbedni, za 50 miliona evra, tvrdeći da bi bilo kakva inspekcija ovih implantata pronašla problem.
Tužitelji u parnici će odmah dobiti po 3.000 evra za operaciju u kojoj bi im ovi implantati bili izvađeni.
Jan Spivi je Britanka kojoj su 2002. godine ugrađeni implantati i to posle mastektomije kao posledice raka. Ona je bila oduševljena što se opet oseća celom i što ima grudi.
- Naravno da je TUV (kompanija koja je dala dozvolu o bezbednosti implantata) odgovorna i da treba da odgovara. Oni su organizacija koja daje sertifikat o bezbednosti i na to se oslonio moj hirurg kada mi je ugradio implantate u grudi -, kaže ona za "BBC".
U Nemačkoj je ova kompanija pobedila u parnicama i ne smatra se odgovornom za pucanje implantata. Međutim, ovo je prvi slučaj ovog tipa u Francuskoj.
TUV Rajnland je dodeljivao kompaniji PIP, do tada vodećem dobavljaču implantata, sertifikat o bezbednosti 17 godina. Žan Klod Mas, osnivač kompanije PIP, je na suđenju zbog prevare u Marselju, zajedno sa četiri svoja direktora.
On je priznao na policijskom ispitivanju da je naredio svojim zaposlenima da sakriju neautorizovani gel kada su inspektori bili u njegovoj fabrici. Otkriveno je da je ovaj gel korišćen u čak 75% implantata.
Na sudu je otkriveno da zaposleni koji je bio zadužen za bezbednost ima diplomu kuvara, dok je čovek koji je bio na čelu laboratorije bio pekar po zanimanju.
Presuda Žan Klodu Masu bi trebalo da bude izrečena presuda 10. decembra.
