Marija (43) iz Niša
Ja nisam od onih žena koju je muž prevario, koju je tukao, koji se kockao. Ja sam se razvela jer smo jednostavno prestali razgovarati. Znam, zvuči glupo, ali tako je. Nekako je sve postalo toliko dosadno i sivo.
Čovjek za koga sam se udala i u koga sam bila ludo zaljubljena, čovjek s kojim sam obišla pola svijeta i rodila mu djecu, odjednom je postao stranac. To sam teško priznavala sebi. Godinama sam se zavaravala, zanimala se drugim stvarima, izlazila s prijateljicama, išla u shopping, bavila se djecom, ali onda je došla korona i ostali smo zaključani sami sa sobom. Tad sam vidjela kolika je praznina između nas.
Odjednom me je opalilo da nas je život pojeo. Ja sam jurila za poslom, on jurio za poslom, odgajaš djecu, trčiš na sto strana i samo shvatiš da s mužem nemaš ništa više ništa zajedničko, a to baš boli. Nema svađe, nema mržnje, nego jednostavno nemaš o čemu s njim pričati, shvatiš da si s njim cimer i probaš to popraviti, ali ne ide. Kao da je naše prošlo, kao da smo se istrošili. Presjekla sam kad sam shvatila da bih mogla biti s nekim drugim i da to čak i želim, da mi od te pomisli prolaze trnci. To mi je bio znak i na kraju smo se lijepo sve dogovorili, bez drame jer je i on osjećao isto, samo očigledno nije mogao to izgovoriti.
I dalje mi je nekad knedla u grlu zbog svega jer je nekako baš bez veze što smo oboje dozvolili da se to dogodi. Izgleda da se ljubav stvarno mora njegovati, neće ništa samo od sebe doći, svi smo mi stalno umorni i negdje jurimo, ali ništa se ne podrazumijeva. Jednom mi je prijateljica rekla 'kakav ti je utorak u studenom, takav ti je život i brak.' A on i ja to nismo shvatili na vrijeme.
Morate iz njega izvlačiti svako "volim te" - to je dokaz da mu baš i nije pretjerano stalo do vas.
