Na Balkanu decenijama važe određene predrasude kada je reč o odlascima u kafanu i trošenju novca. Srbe i Bosance "bio je glas" da ne žale novac na provod i izlazak, međutim statistika nam govori sasvim drugu priču, prenosi 021.rs.
Građani Srbije, na primer, očigledno idu praznih džepova i u kafićima najčešće popiju kafu ili sok. U restorane se porodično retko ide, pa mnogi to učine jednom do dva puta u toku cele godine.
- U Srbiji se po stanovniku godišnje u restoranima i hotelima potroši 37 evra po stanovniku, a to je u zbiru 265 miliona evra godišnje. Upravo toliko građani ostave na hranu i piće u ugostiteljskim objektima – kaže za ekonomista Miroslav Zdravković.
To znači da su do kraja avgusta ove godine građani Srbije ostavili oko 176 miliona evra u kafanama, odnosno 22 miliona evra svakog mjeseca.
- Poređenja radi, prema poslednjim dostupnim podacima iz 2011. godine, Hrvati godišnje u restoranima i hotelima potroše 375 miliona evra godišnje ili 87,4 evra po stanovniku, dok Slovenci daleko više – ravno 577 miliona evra ili 281 evro po stanovniku – navodi Zdravković.
Lošije od Srba, po pitanju troškarenja, stoje građani Bosne i Hercegovine (BiH) koji na raspolaganju imaju svega 27,2 evra za kafanu.
Za razliku od njih, Crnogorci mogu da izdvoje 45,9 evra za trošak u restoranu.