Internet je došao do samog vrha kada je mržnja u pitanju. U svakom drugom trenutku u istoriji kada je postojala eksplozija teksta - kroz socijalnu promenu, rađanje religioznog pokreta ili tehnološku promenu, usledio je period mržnje pre nego što je pristojnost stupila na scenu.
U proteklih par meseci mogli smo da vidimo Manti Teoa, profesionalnog tenisera koji je prestao da se bavi sportom zbog napada na internetu kao i veliki broj samoubistava tinejdžera koji su bili izloženi siledžijama na netu.
Sama količina i obim mržnje u ovom trenutku izgleda zastrašujuće. Međutim, činjenica da smo je prepoznali i shvatili da ona više nije prihvatljiva je znak da polako dolazi do ponovnog uspostavljanja reda u drevnom sistemu.
Internet je trenutno u procesu civilizovanja, piše Esquire, a prenosi B92.
Mržnja je izvor priznatog zadovoljstva. Gledanje iz mržnje. Slušanje iz mržnje. Čitanje iz mržnje – to su stvari koje svi radimo a ne samo neki monstrumi. Namerno izlažemo sebe objektu prezira u pokušaju da uzbudimo unutrašnji bes kako bi uživali u izlivu sopstvenog besa. To se ne dešava samo na internetu, iako je on najočiglednija pozornica za okrutnost danas.
Ono što je novo, jeste činjenica da je svo to zlostavljanje zvanično i vrlo lako možemo videti koliko je to užasno.
Promena tona je neizbežna zbog činjenice da cena svog tog besa postaje sve očiglednija, i veća.
Istraživanje objavljeno u žurnalu Američke medicinske asocijacije psihijatara pokazalo je da siledžije i njihove žrtve imaju ozbiljnih mentalnih problema i nakon samog događaja i to do 20 godina.
Magazin Science izveštavao je o efektima malicioznih komentara u vezi sa naučnim pričama objavljenim na internetu: ne samo da ne uspevaju da unaprede debatu, već čine ljude glupljima.
"Efekat mržnje", kako su ga istraživači nazvali, ima polarizujući efekat na osobe koje se nakon čitanja negativnih komentara još više ukopavaju unutar sopstvenih mišljenja i stavova bez obzira na to da li su oni pozitivni ili negativni.
Mogućnost korišćenja pseudonima u velikoj meri je povećala broj ljudi koji pišu na internetu, skoro pet puta.
Depersonalizacija i indirektnost samo potpaljuju zlostavljanje, ljudi su na internetu spremni da izgovore stvari koje neke nekoj osobi ne bi rekli u lice. Twitter i druge socijalne mreže samo su nov izraz najstarijeg čudovišta na svetu – mase.
Naravno, bilo bi blesavo okriviti Twitter ili brojne forume i blogove za ljudski impuls. Ljudi su problem, ne tehnologija.
Svaki korak napred koji nam daje veći pristup drugim ljudima sa sobom nosi i neminovno pitanje - gde se nalazi granica?.
Nakon ekspozije pamflet kulture u sedamnaestom veku – koja je stvorila bujicu razjarene, vrlo često anonimne, debate – Englezi su stvorili Kraljevsko društvo kako bi regulisali diskurs i verifikovali autoritet osoba.
Engleski bokser Kertis Vudhaus ispunio je san mnogih kada je odlučio da se direktno susretne sa osobom koja ga je na internetu napadala.
Skoro svakoga dana pojavljuje se sve više civilizovanih napora, bilo da je u pitanju inicijativa da se donese zakon koji bi zabranio anonimnost na internetu, potreba lične karte kako bi se registrovali na socijalnoj mreži Google+ ili magazin Miami Herald koji ne objavljuje anonimne komentare.
A skoro proročki zvuče reči Erika Šmita iz Googlea koji smatra da kako države polako gube ukus za "neproverenim" građanima prava cena anonimnosti može postati nebitnost.
Vrlo brzo anonimne osobe na internetu ostaće bez imena i biće marginalizovane još više. Postaće glasovi u mračnim ulicama koje će svi želeti da ignorišu.
Pre svake civilizacije oduvek je postojala divljina. Koren civilizacije jeste pristojnost a njena pravila se nisu značajno promenila u poslednjih dve hiljade godina.
Ciceron ih je odavno izdvojio: "Pričaj jasno. Ne pričaj previše. Budi siguran da svako ima šansu. Ne prekidaj. Modifikuj temu tako da svako može da priča o nečemu što ga interesuje. Ne kritikuj ljude iza njihovih leđa. Nemoj biti lenj ili besan".
To su pravila. Svi ih već znamo. Oduvek su bila ista. Ljudi samo ponovo moraju da počnu da ih se pridržavaju.
