Nakon dve velike afere koje su poslednjih par godina uzdrmale svet, a tiču se Vašingtona - prve, u kojoj su na videlo izašle tajne američke depeše, i druge, u kojoj je razotkriven špijunski program američkih vlasti, sasvim je jasno koja je zemlja najpoželjnije pribežište za glavne aktere ovih "potresa".
Šta je to čime je Ekvador, južnoamerička zemlja na obali Pacifika, privukla najpre osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji je azil u toj zemlji zatražio i dobio prošle godine, mada je i dalje u njihovoj ambasadi u Londonu, a sada i Edvarda Snoudena, bivšeg američkog obaveštajca, koji odgovor zvaničnog Kita na zahtev koji je podneo prošlog vikenda i dalje čeka u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma Šeremetjevo?
Činjenica je da i jedan i drugi beže od američke "pravde" pošto su razotkrili nešto što nisu smeli, a da Ekvador u međunarodnim institucijama i forumima redovno istupa na antiameričkoj liniji i spreman je da brani ljudska prava, izgleda posebno onda kada ih, kako smatra, ugrožavaju Sjedinjene Američke Države.
Ekvador je u jeku "afere Vikiliks" prošle godine nudio utočište Asanžu, a vlasti u Kitu su zbog saznanja sa Vikiliksa proterale ambasadorku SAD, dok je predsednik te latinoameričke zemlje, gostovao u Asanžovoj emisiji i poručio voditelju: "Dobrodošao u klub progonjenih!"
Asanž je zahtev za azil od Ekvadora zatražio u junu prošle godine, pošto se sklonio u ambasadu te zemlje u Londonu ne bi li izbegao izručenje Švedskoj, od kog je strahovao jer smatra da vodi izručenju SAD. Zahtev mu je odobren iste godine, u avgustu.
Sada se sličan scenario ponavlja sa Snoudenom, koji je politički azil od Ekvadora zatražio prošlog vikenda i još čeka odgovor u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma, gde je stigao iz Hongkonga, svog prvog utočišta posle otkrivanja američkog špijunskog programa.
I dok se čeka odluka o Snoudenovoj sudbini, a američki zvaničnici od Kita "ljubazno traže" da odbaci njegov zahtev za azil, predsednik Ekvadora Rafel Korea ističe je da će, čim se i ako se bivši američki obaveštajac nađe na teritoriji njegove države, najpre konsultovati SAD, kao što je u slučaju Asanža prvo konsultovao Britaniju.
Međutim, Koreina glavna poruka je da će "slušati svakog ali da će odluka biti naša, kao suverene države".
- Obavezuju nas ljudska prava. Moramo da podignemo glas, protestujemo i tražimo objašnjenja - kaže Korea, istovremeno poručujući Vašingtonu da ne naseda na pisanje zlonamernih medija koji ističu da je Ekvador protiv Amerike.
Ekvador je osnivaču Vikiliksa ponudio gostoprimstvo još 2010, u jeku razotkrivanja tajnih diplomatskih depeša na Vikiliksu, koje je toliko naljutilo Amerikance da bi ga rado videli pred sudom. Asanž je postao "državni neprijatelj" SAD, kad je iz depeša postalo jasno da velika sila ne samo da ne mari za saveznike, već ih prisluškuje, prati, zove smešnim imenima, čak traga za njihovim DNK.
Predsednik Korea razbesnio je Amerikance nizom poteza koji su na istoj levičarskoj liniji kao potezi ostalih "neposlušnih" latinoameričkih država - najpre je glasao protiv osude Sirije u UN, u Savetu guvernera IAEA usprotivio se rezoluciji kojom je prekoren Iran, a nije podržao ni obnavljanje članstva Libije u Savetu za ljudska prava UN - posle svrgavanja Moamera Gadafija.