Većina roditelja smatra da je budućnost dece u inostranstvu

Čak tri četvrtine roditelja je za to da im deca odu iz zemlje

27.5.2013.
4:10
VOYO logo

Od zabrinjavajuće statistike da 75 odsto studenata želi da ode iz zemlje, još dramatičniji je poslednji podatak koji kaže da isto toliko roditelja bolju budućnost za svoje dete vidi u inostranstvu. Svega 29 odsto majki i 23 odsto očeva želi da im deca ostanu u Srbiji, pišu "Novosti".

Povećava se i broj odraslih koji bi želeli da spakuju kofere i odu. Tako bi više od polovine muškaraca želelo da se iseli, a 42 odsto žena ima istu takvu nameru. Među mladima - 57 odsto devojaka i 66 odsto mladića bi emigriralo.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Ovo su podaci istraživanja „Rodni barometar“, autorke Marine Blagojević Hagson, sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Zbog krize i polupraznih džepova, broj onih koji žele da odu se ne smanjuje. Među pola miliona ljudi, koji su za protekle dve decenije napustili Srbiju, bar 50.000 su visokoobrazovani stručnjaci. Ponajviše Americi, Kanadi, Engleskoj i Nemačkoj poklonili smo oko 6.000 doktora nauka. Na školovanje svih njih, prema procenama Vladimira Grečića, saradnika Instituta za međunarodnu politiku i privredu, država je potrošila čak 12 milijardi evra. Celokupno obrazovanje jednog doktora nauka košta oko 250.000 evra.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

A koliko je broj od 6.000 doktora nauka koji su otišli u svet ogroman, najbolje se meri podacima Republičkog zavoda za statistiku koji kažu da u Srbiji godišnje doktorira od dvoje-troje, pa do četrdeset ljudi u jednoj oblasti - elektrotehnici, ekonomiji, fizici...

Dekan Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prof. dr Branislav Boričić kaže da diplomirani ekonomisti, recimo, obično idu zarad nastavka školovanja, na master studije, pa se tokom godinu dana mnogi predomisle i ostanu.

A među onima koji su otišli, ipak, ima i povratnika. Jedan od njih je dr Bojan Radak, direktor Instituta „Vinča“. On je devedesetih godina, kada i desetine njegovih kolega iz „Vinče“, otišao u Englesku, pa u Ameriku, ali je odlučio da se vrati.

- Najviše stručnjaka, i to starosti između 35 i 40 godina, otišlo je devedesetih - priča Radak.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Odlučio sam da se vratim kada sam shvatio da to što imam u Srbiji ne mogu da nađem nigde drugde. Tamo dobijete neki novi kvalitet života, ali izgubite ono što ste imali pre.

Za mnoge emigrante, sudeći prema životu koji žive, odlazak iz Srbije bio je velika greška.

Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Sjene prošlosti
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo