Turska ne želi veliku Albaniju

Velika Albanija je najveći bezbednosni rizik na Balkanu

25.2.2013.
4:29
VOYO logo

- Američko-Nemačka misija sa zajedničkom porukom da Albanija mora da prestane sa „uznemirujućom retorikom nacionalizma“, koju su u Tirani i vremenski ciljano izveli zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Filip Riker i šef diplomatije Nemačke Gvido Vestervele, pre svega je u službi zaštite strateških interesa i ciljeva velikih sila, a ne zarad brige o stabilnosti balkanskih država i njihovih granica u okruženju, poput Srbije ili Makedonije - ocenjuje, za „Novosti“, dr Biljana Vankovska sa Instituta za bezbednosne, odbrambene i mirovne studije Filozofskog fakulteta u Skoplju.

To preventivno disciplinovanje miljenika, „razmaženog deteta, koje pokazuje drskost“, za dalje projekcije prekomponovanja državnog mozaika na Balkanu - svealbanskim ujedinjenjem, kako precizira profesorka, treba posmatrati prevashodno iz pozicije da Vašington i Berlin ne žele da im, zbog razuzdanosti Tirane, vlastiti planovi u ovom delu Evrope izmaknu kontroli.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Profesorka Vankovska kaže da SAD, poučene iskustvom sa Osamom bin Ladenom, vlastitim „detetom“, koje se otelo kontroli i pretvorilo u neželjenu suprotnost, ne dozvoljavaju loša iznenađenja na Balkanu.

- U čitavoj euforiji oko obeležavanja 100-godišnjice države Albanije, sa primerima iz Skoplja, Tirane i Prištine, jasno su oslikane pozicije svih albanskih političara. Pod plaštom evropskog puta, otvoreno se otkrivaju težnje svealbanskog ujedinjenja i to više niko ne krije - kaže Vankovska.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Granice u Evropi gube značaj, ali one ne mogu biti uklonjene, istakao je Vestervele u upozorenju Tirani, podseća ona, ali opominje da se „na terenu“, pod plaštom evropskih strateških integracija, sa albanskog aspekta, „oseća povoljna klima i prostor“ da se mogu ostvariti proklamovani ciljevi ujedinjenja svih Albanaca i „njihovih teritorija“.

A, u strateškim ocenama velikih sila, kako je primetila, vidljive su sve moguće opasnosti od jedne takve projekcije, koja više ne bi bila mala i lako kontrolisana.

- Treba obraćati pažnju na ono što dolazi iz Vašingtona. Samim tim što je reagovala, Amerika želi da upozori da ono što je predizborna retorika u Albaniji nikako ne sme da preraste u nešto više - kaže Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku.

Glasovi o promeni granica na Balkanu sa albanske strane najpre su bili nezvanični, ukazuje Joksimovićeva, ali kada su to postale eksplicitne poruke Hašima Tačija i albanskog premijera Beriše, usledila je intervencija, jer iako je fokus SAD izmešten sa Balkana, one smatraju da postignuti mir ne treba da se „izaziva“. Osim toga, svako otvaranje teme novih granica iazaziva - lančane reakcije.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Projekat Velike Albanije, kako navodi Zoran Dragišić, profesor Fakulteta bezbednosti, najveći je bezbednosni rizik ovog dela Evrope, pa sudeći prema potezima SAD, njihova želja bi bila stabilizacija Balkana.

Širi kontekst, u kome se može tragati za motivima niza američkih sugestija, jeste i taj što Velika Albanija ne odgovara Turskoj - američkom partneru, kome je teren Balkana dat na „upravljanje“.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

- Diplomatske ofanzive često kreću a da se njihov pravi uzrok ne vidi. Ovakav istup, međutim, nije neočekivan jer je Velika Albanija ideja na kojoj ili palite ili gasite vatru na Balkanu, a sve zavisi od toga šta želite - zaključuje Dragišić.

Tekst se nastavlja ispod oglasa
sjene prošlosti
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo