Do pre dva dana, prvi crni predsednik SAD-a, Barak Obama, grabio je u čizmama od sedam milja ka nazivu prvog crnog bivšeg predsednika SAD-a. Osim na jedvite jade izboksovane reforme zdravstva, malo čime je otplatio na kredit mu uručenu Nobelovu nagradu. Taman kada je njegov rejting počeo da se davi u barelu nafte, Obama je izveo marketinški potez decenije: likvidirao je Osamu bin Ladena, vođu Al Kaide, koji je predhodno utekao i Bilu Klintonu i Džordžu Bušu Mlađem.
Ostvarivši za dve godine ono što prethodnom predsedniku nije pošlo za rukom u sedam godina i dva mandata, našao se u idealnoj poziciji da zaigra na kartu patriotske "spoljne politike" i tako u očima tamošnjih redneka i hilbilija postane veći Buš od Buša. Prve naznake ovakvog zaokreta videli smo u nastupima dva najbliža saradnika predsednika Obame.
Direktor CIA Leon Paneta izašao je sa upozorenjem da SAD moraju ostati na oprezu pošto će "gotovo sigurno" uslediti odmazda. Izgleda da je Bela kuća procenila da u tim rečima nije bilo dovoljno Bušovog poetskog smisla, te je odmah zatim i šef Stejt Dipartmenta Hilari Klinton pohitala da izjavi kako SAD nastavljaju borbu u Avganistanu "protiv Talibana i njihovih saveznika", i završila svoje obraćanje sa "podsetimo se da je ovo Amerika. Mi ćemo se suprotstaviti izazovima, mi ćemo istrajati".
Ako ste gluvonemi slepac, možda će vam i promaći izazivački ton američkih zvaničnika, ali kladim se da negde neki taliban upisuje skraćeni kurs pilotiranja "Boingom". Talibani su vrlo uspešno izgradili reputaciju ljudi koji eksplozivno izražavaju svoju netrpeljivost prema Americi, stoga nema mesta sumnji kako se Klintonovoj slučajno omaklo te im je tako krvnički natukla srednji prst u oko.
I sam Obama je, doduše znatno elegantnije, napravio kolut u desno pozivom Amerikancima da se "prisete osećaja jedinstva koji je vladao 11. septembra." Videćemo koliko će vremena trebati talibanima da se prisete osećaja jedinstva koji je, verujem, i među njima vladao tog istog 11. septembra. Pitanje je samo da li će za pozornicu izabrati Petu aveniju, Šarm el Šeik, Kabul ili Brodvej.
A onda će obamarketing dobiti šansu da uzjaše talas američkog patriotizma, i tako dosurfuje do drugog mandata u Beloj kući. Administracija Džordža Buša je 2003. već dokazala da rat dobija izbore.
Računajte da će u izbornoj godini predsednik SAD na svako nezgodno pitanje izvlačiti svog džokera. To će izgledati otprilike ovako:
Protivkandidat: "Gospodine Obama, za vreme vašeg mandata povećan je nacionalni dug za 4 triliona dolara".
B.O.(hladnokrvno): "Istina, ali zato sam ja sredio bin Ladena".
Voditelj: "Ali predsedniče, ne smemo zaboraviti da ste obećali zatvaranje Gvantanama".
B.O.(opominjuće): "Da, ali isto tako ne smemo zaboraviti da sam ja sredio bin Ladena".
Voditelj: "Šta kažete na pojedine kritike..."
B.O: "Bin Laden."
Igrajući na kartu nacionalnog ponosa Obama će izmusti republikansku kravu do poslednje kapi, ne protivrečeći nijednom od ciljeva koje je proklamovao. Čak i najliberalniji među njegovim glasačima će mu oprostiti što nije zatvorio famozni Gvantanamo, jer su upravo tu došli do informacija koje su omogućile likvidaciju bin Ladena. S druge strane, ni okoreli republikanci neće moći da traže mane suparniku koji je ostvario ono što su sami vozdigli u Panteon nacionalnih interesa.
I Sarkozi mu dođe bubreg i Karlu Bruni nakon što je srećan tajming Osaminog ubistva bacio u zasenak kolosalnu svinjariju NATO snaga u Libiji. Ako je verovati libijskom režimu, tomahavk namenjen Gadafiju usmrtio je njegovog sina i tri unuka.
U šefu diplomatije, Hilari Klinton, Obama ima buldoga koji će da reži umesto njega, što mu omogućava da nastupa kao smirena, artikulisana snaga. Taj manir mu je već jednom doneo mandat u Beloj kući. Sa bin Ladenovim skalpom za pojasom, on je već na šinama koje ga vode glatko ka drugom mandatu.
Videćemo da li će ga žuljati sedišta u Buš ekspresu.
