U Minhenu će uskoro početi suđenje Beati Čepe osumnjičenoj da je učestvovala u zlodelima i ubistvima neonacističke organizacije NSU.
Podsećamo na dekadu neonacističkog terora za koji nisu znale ni policija, ni tajna služba.
Beate Čepe je jedina preživela od troje osumnjičenih za seriju ubistava koje su počinili kao teroristička trojka neonacističke organizacije NSU. U istrazi njihovih zločina počinjen je niz neverovatnih grešaka. Njihov politički tabor je desna ekstremistička organizacija u Tiringiji, Domovinska zaštita.
Uve Mundlos, Uve Bernhard i Beate Čepe su još devedesetih godina bili poznati kao neonacisti koji su počinili krivična dela. Početkom 1997, pred pozorištem u Jeni ostavljen je kofer sa bombom. Istražitelji su u garažama našli radionicu za pravljenje bombi i eksploziv. - Nađeni su jedna gotova bomba od cevi, TNT, barut, disketa sa rasističkim parolama. Ova trojka je i pre toga imala akcije s eksplozivom. Znači, bilo je jasno da su oni veoma, veoma opasni - kaže Frank Jansen, stručnjak za desničarski ekstremizam.
Policija je mogla da nađe osumnjičene, jer su osim bombi nađene i liste s adresama. - To su bile aktuelne adrese, a posebno mnogo ih je bilo iz Kemnica, grada u kome se ova trojka sakrila. Neobjašnjivo je da se tom listom, pa ni u Saveznom kriminalističkom uredu, niko nije bavio, jer bi one bile šest pogodaka na lotou - kaže Volfgang Vidland, iz anketnog odbora Bundestaga za zločine NSU. Trojka je počela da ubija u leto 2000. godine. Prva žrtva je bio prodavac cveća Enver S, a ubijeno je desetoro ljudi, među kojima devetoro imigranata. Međutim, niko nijue sumnjičio neonaciste.
- To prevazilazi moć poimanja. Nisu se tako postavili samo organi bezbednosti, nego i političari i društvo i mediji. Niko nije mogao da zamisli tako nešto - kaže Frank Jansen. Godine 2004. u Kelnu je eksplodirala bomba s ekserima. Ranjeno je 23 ljudi, neki od njih teško. Iako je bilo elemenata koji su ukazivali na desne ekstremiste, policija je ponovo odustala od takvih ideja. Kritičari su tvrdili da je istraga stalno išla u pogrešnim pravcima, jer se rukovodila predrasudama. - Već posle prvog napada je bilo jasno da je on mogao imati desno-ekstremne motive. Ipak, ministar je sutradan rekao da nas trag vodi u kriminalno podzemlje. Tako je rekao, iako je to bilo bez ikavih osnova - kaže Volfgang Vidland.
Između ubistava, članovi trojke su živeli kao neupadljivi građani. Nisu morali da strahuju, za njima niko nije tragao, a policija ih nije dovodila u vezu s ubistvima, jer nisu ostavljali pisma u kojima za njih preuzimaju odgovornost. Tada je već moglo da se dođe na ideju da među desničarskim ekstremistima postoje strateški papiri u kojima se govori o pokretu otpora bez vođe, pokretu koji je sledio načelo: "Dela umesto reči", po sistemu: "Kada nekog ubijem, po tome ko je žrtva biće jasna i poruka ubistva". Motiv "Dela umesto reči" se pojavio i u jednom video-snimku terorističke trojke, gde se vide detalji bombi, mesta zločina, koji su umontirani u crtane filmove. Ubice su se šegačile na račun policije i žrtava.
Godine 2011. desila se pljačka banke i policija je bila na tragu počiniocima. Smatra se da su se Mundlos i Bernhard ubili u svojoj kamp-prikolici, što su verovatno videli kao svoj poslednji trijumf nad državom. Smatra se i da je Beate Čepe zapalila i njihov zajednički stan, očigledno u nameri da uništi tragove, zatim je nestala, da bi se posle nekoliko dana predala policiji. - Potpuno su zakazali svi naši sistemi bezbednosti, i to u zastrašujućim razmerama. Glavna greška im je bila što nisu međusobno sarađivali - kaže Vidland.
Ovim neuspehom vlasti se sada bavi više parlamentarnih odbora. Šefovi pojedinih policijskih i tajnih službi morali su da podnesu ostavke, prenosi Deutsche Welle. - Takva stvari su se obično povezivale s levičarskim ekstremistima, a ne desničarskim, jer su njih smatrali preglupim za tako nešto - kaže Frank Jansen. Takva greška je imala smrtonosne posledice, a sud u Minhenu treba da razjasni pitanje krivice.
