Samo od državne pomoći danas živi 253.047 građana, iako se u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike procenjuje da je skoro svaki drugi među njima sasvim sposoban da zarađuje platu.
S druge strane, posao na birou (aktivno) traže samo 41.302 ona koji svakoga meseca dobijaju socijalnu pomoć od najmanje 70 evra, jer već dugo žive u teškom siromaštvu.
U NSZ objašnjavaju da korisnici novčanih pomoći spadaju u takozvane ranjive grupe i da se njihovo zapošljavanje posebno podstiče. Nude im se razni programi, obuke, prekvalifikacije kako bi bili konkurentniji na tržištu rada.
- Osim korisnika socijalnih pomoći, u ovu grupu spada i 255.388 nezaposlenih bez ikakvih kvalifikacija, 1.611 izbeglica, 7.995 raseljenih, 22.098 Roma, 484 povratnika iz zatvora, 19.416 samohranih roditelja - nabraja Srđan Andrijanić, iz NSZ. - Za sve njih se kreiraju specifične mere i samo u prošloj godini kroz ovakve programe bilo je uključeno 94.394 građana koje je teže zaposliti.
I u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike kažu da je i u njihovom fokusu upošljavanje posebno ugroženih grupa, posebno kroz socijalno preduzetništvo.
Novim zakonom o socijalnoj zaštiti je predviđena i aktivacija onih koji bi mogli da rade umesto da primaju socijalnu pomoć.
Nezaposleni žderu budžet
U ukupnom broju korisnika socijalnih pomoći udeo radno sposobnih je pre desetak godina bio u proseku oko 30 odsto, u prošloj godini 43 odsto, danas ih je gotovo 50 odsto.
Troškovi za različita socijalna davanja sa svakom godinom su sve veća. Samo u februaru, za isplate socijalnih pomoći najsiromašnijim porodicima, utrošeno je 1.024.158.239 dinara.
- Korisnici socijalnih pomoći ranije nisu bili zainteresovani da rade jer bi tada gubili sva prava na pomoć. Danas je to izmenjeno i socijalna davanja se samo „zamrzavaju“ sve dok traje radni angažman - objašnjavaju u Ministarstvu.
- Gubitkom posla, starim korisnicima se odmah nastavlja sa isplatom novčane pomoći.
Da bi se što više ljudi angažovalo na poslu i tako izbrisalo iz sistema socijalne zaštite, pre dve godine je počelo povezivanje centara za socijalni rad sa službama za zapošljavanje „na lokalu“, kako bi se prednost u dobijanju poslova ubuduće davala korisnicima socijalnih usluga.
U praksi se na ovu preporuku odazvala malo koja opština. Jedna od retkih izuzetaka je Trstenik, gde su lokalne vlasti odlučile da pronađu posao svojim najsiromašnijim građanima.
- U aprilu je opština donela pravilnik po kojem će Centar za socijalni rad svim radno sposobnim ljudima, koji primaju socijalnu pomoć, ponuditi da se radno angažuju u javnim i komunalnim preduzećima, Direkciji za planiranje i izgradnju, mesnim zajednicama - kaže Dragojlo Minić, direktor Centra za socijalni rad u Trsteniku.
- Na našem spisku je 570 radno sposobnih, samo smo u poslednjih par dana posao obezbedili za njih 50. Tako će svi oni, umesto socijalne pomoći, dobijati naknadu. A svaki sat dobrovoljnog radnog angažovanja će biti u vrednosti minimalne zarade- zaključuje on.