Hrvati će morati da odbace šareno perje nacionalnog mita kojim su se kitili, jer će u EU teško ući sa "Danom pobede" koji veliča ratne zločine. Kada se već tamošnji režimi nisu setili da im saopšte detalje plana zločinačkog poduhvata koji je doveo do iseljenja oko 200.000 Srba iz Krajine, za tu se informaciju imaju zahvaliti Haškom tribunalu. Zahvalnost na ovakvom otrežnjenju u Hrvatskoj pokazuju poput alkosa u delirijum tremensu. Iz klipova na YouTube-u i novinskih napisa, iako se mogu prepoznati simptomi tog stanja: povišena temperatura, preterano znojenje, konfuzija stanja svesti, halucinacije, iluzije, agitiranost.
Apstinentska kriza će (znamo po sebi) trajati godinama, dok kao poslednja podrška operacije "Oluja" ne preostane samo šaka najzagriženijih domobrana, pod parolom "zločinački ili ne, poduhvat je poduhvat". Prizori autentičnog šoka i neverice sa Trga bana Jelačića u trenutku čitanja presude Anti Gotovini i Mladenu Markaču, idealno svedoče o snazi državne propagande, zahvaljujući kojoj Hrvati do pre neku godinu nisu ni znali za sastanak na Brionima, gde je ugovoreno etničko čišćenje Srba. Čak ni osumnjičeni generali do kraja devedesetih nisu bili obavešteni da se u Haškom tribunalu protiv njih vodi istraga. Obeležavanje nacionalnog praznika "Dan pobede" na datum početka "Oluje", već 15 godina ugrađuje Anta Gotovinu u sam temelj hrvatske države, iz kojeg će ga se teško iščupati. Toga je svakako svestan i hrvatski predsednik Josipović, te u lice sluđenoj naciji izjavljuje da je teza o zajedničkom zločinačkom poduhvatu "neprihvatljiva", iako ume itekako oštro da osudi zločine u Jasenovcu. Upravo politička elita, koja i dalje nema petlju da svom narodu prizna kako stvari stoje, snosi odgovornost zbog današnje oluje protesta i bljeska gneva.
Umesto istine, i dalje im podmeće šarenu lažu propalog mita. I premijerka Kosor je u danima pre presude pokušavala da spusti loptu, unedogled podsećajući "da presuda neće biti pravosnažna; presuda će, dakle, biti nepravosnažna; to će biti jedna nepravosnažna presuda", kao da to nije ništa važno i može se srediti dok si rek'o "Tompson". Ni ovaj režim, očito, nema nameru da ponese epitet izdajničkog, prebaciće vrući krompir novoj vladi i predsedniku, i ta će se "krtola" prenositi s kolena na koleno, sve dok predstavnici EU ne počnu da zavrću uši po Hrvatskoj. S druge strane, Boris Tadić je posetama Ovčari i Srebrenici kao i svojim izvinjavanjem nedužnim žrtvama uspeo u velikoj meri da pacifikuje situaciju u Srbiji, iako su se ovde za vreme Miloševića ljudi napili propagande taman koliko i Hrvati u Tuđmanovoj krčmi. Upravo u velikoj meri zahvaljujući tome, neće biti video-bima na Trgu republike kada Karadžić popije 20 godina u Hagu, niti će se paliti ambasade. Kod nas taj proces nije tekao bez turbulencija. A u Lijepoj njihovoj, mitarenje mitova teško da je moglo početi bolnije.
