Situacija u Japanu dve godine nakon katastrofalnih nesreća koje su pogodile zemlju izlazećeg sunca, nije nimalo blistava, piše BBC. Nažalost najveća svetska nuklearna katastrofa posle Černobilja još uvek nije sasvim zalečena, ali je ipak dosta toga obnovljeno.
Tog 11. marta 2011. godine cunami je Japan ostavio u ruševinama i pokrenuo jednu od najvećih nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva.
Novinar BBC-a bio je član grupe kojoj je povodom dvogodišnjice od nesreća dozvoljen obilazak najugroženijih mesta. To je bio tek drugi put da je grupi stranih novinara dozvoljen obilazak nuklearke
Prva stanica koju su obišli bio je rekator pod brojem četiri, najugroženiji u nuklearki. On je ujedno i najbolja slika stanja u kojem se pogođene oblasti Japana danas nalaze. Naizgled je sve dovedeno u red, šteta je delimično sanirana, ali se posledice i dalje osećaju i biće potrebne decenije da nestanu.
Za radove stavljanja elektrane van pogona biće potreban i razvoj robota i tehnologije koja će omogućiti rad "na daljinu", s obzirom na to da je radijacija u zgradama u kojima su reaktori izuzetno visoka. Takvi roboti trebalo bi da budu pušteni u rad tek ove godine.
Tokom prvih istraživanja nakon razornih nepogoda, japanska vlada objavila je da će biti potrebno 40 godina za raščišćavanje i stavljanje van pogona nuklearne elektrane Fukušima-Daići.
Za kompletno raščišćavanje elektrane, smeštene 230 kilometara severoistočno od Tokija, biće potrebno do 10 godina, od trenutka uklanjanja nuklearnog goriva. To znači da će ceo proces, prema planovima japanske vlade, potrajati pune četiri decenije, prenosi BBC.
Život u ugroženim oblastima je uveliko normalizovan, a posledice katastrofe još uvek se mogu videti na obroncima gradova, i licima ljudi koji su pretrpeli velike gubitke.
I ovog jedanaestog marta Japanom vlada tišina koja bolje od ijednog uzvika podseća na katastrofu i opominje celu planetu da je vreme da usporimo.
