Ulazak u Evropsku uniju našim susedima Mađarskoj, Bugarskoj i Rumunuji, kao i državama iz okruženja, poput Slovenije, nije doneo - bolji život.
Ekonomski pokazatelji govore da se stanje u ovim zemljama, od momenta ulaska u odrabrano evropsko društvo do danas, stalno i bitno pogoršavalo. Spoljni dug vrtoglavo je rastao, povećala se nezaposlenost i raslo je siromaštvo...
Kada je reč o spoljnom dugu, najgore je prošla Rumunija, gde je taj dug sa 18 milijardi dolara koliko je iznosio 2003. pre ulaska u EU, dostigao neverovatnih 136 milijardi.
I mađarski dug je porastao za 100 milijardi dolara, pa je sa 42 milijarde dolara 2003. godine, porastao na čak 146 milijardi.
U Bugarskoj se dug povećao sa 12 na 39 milijardi dolara, a ni u Sloveniji nije bilo bolje. Ova nekadašnja članica SFRJ od 11 milijardi, koliko je dugovala pre ulaska u EU, danas dostiže dug od 61 milijardu dolara.
Uporedni podaci pokazuju da je ulazak ovih država u EU, pored rasta spoljnog duga, doveo i do rasta nezaposlenosti. Tako je u Mađarskoj nezaposlenost skoro duplirana. Slična situacija je i u Rumuniji, ali je masovan odlazak radnika iz ove zemlje u zapadne države EU formalno ublažio rast stope nezaposlenosti.
Podaci govore da je nezaposlenost u Mađarskoj u periodu od 2004. do 2011. porasla sa 5,9 odsto na 10, 9 odsto, u Rumuniji je od 2007. do 2011. nezaposlenost sa 4,5 odsto porasla na sedam odsto, a u Sloveniji sa 6,4 odsto na 10,8 odsto.
Ipak, podaci koji najviše zabrinjavaju odnose se na rast siromaštva.
U Mađarskoj je broj građana koji žive ispod granice siromaštva sa 8,6 odsto, koliko je iznosio 1993, porastao na 13,9 koliki je bio 2010. godine.
U Rumuniji je broj siromašnih sa 14,1 odsto 2003. godine povećan na 21,1 odsto 2011. godine, a u Bugarskoj sa 14,1 odsto koliki je bio 2003. podigao na 21,8 odsto 2008. godine.
Šta to znači za Srbiju?
- U realnosti, „evropski put“ za Srbiju donosi novo zaduživanje, siromaštvo, nezaposlenost i urušavanje poljoprivrede. Osim toga, bio bi urušen i pravni sistem - kaže za Novosti dr Dejan Mirović, koji je doktorirao na primeni prava EU u Srbiji na beogradskom Pravnom fakultetu.
On naglašava da bi naša zemlja u slučaju ulaska u EU, pre svega, izgubila ugovor o spoljnoj trgovini sa Rusijom, a Srbija je jedina država zapadno od Karpata koja ima takav ugovor.
- EU je jedna carinska unija, a neka država ne može biti istovremeno u dve carinske unije, pa bismo morali odustati od sporazuma sa Rusima. Prva posledica bi bila povećanje spoljnotrgovinskog deficita - pojašnjava Mirović.
Zatim, primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju dovodi do pada prihoda od carina, što utiče na povećanje budžetskog deficita.
Ulazak u EU bi doneo i rasprodaju državne imovine, jer je u pregovorima dogovorena liberalizacija tržišta i usluga, pa bi tako bile prodate i one naše banke koje još nisu prešle u ruke stranaca.
- Osim toga, primena evra kao zvanične valute bila bi katastrofalna, jer to ne pogoduje malim državama kao što su Srbija ili Grčka. Evro kao zvanična valuta dobar je za velike izvoznike poput Nemačke, ali nije pogodan za velike uvoznike, male države - kaže Mirović.
On ocenjuje da bi spoljni dug narastao nekoliko puta, a da bi kamate bile među najvećim u Evropi.
- Sve to bi dovelo do povećanja siromaštava, ali izvesno i do socijalnih nereda u kojima se, kao što je to slučaj u Bugarskoj, ljudi spaljuju zbog siromaštva - tvrdi Mirović.
Sa druge strane, Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu, ima drugačiji pogled. On za Novosti kaže da su te države mislile da će dobiti pare i uvećavati potrošnju, a da će proizvodnja ostati ista.
- Evropa je to podržavala u prvoj fazi pridruživanja, ali sada je rekla - uzmite malo i radite. A onda se pokazalo da je sistem razoren. Pravila koja nameće EU su teška, ali dobra - uveren je Zec.
On naglašava da bi ulazak naše zemlju u Uniju doneo određene proizvodne standarde, kao i socijalno-političke stndarde koji su dobri.
- Ali, ako neko misli da ćemo ulaskom u EU moći manje da radimo, a bolje da živimo, to je iluzija. Tu priču šire političari. Ulazak u Uniju znači da si izložen jačoj i civilizovanoj konkurenciji - kaže Zec.
