Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vidovdan, kada crkva vekovima daje pomen knezu Lazaru Hrebeljanoviću i srpskim ratnicima poginulim u bici s Turcima na Kosovu polju 1389. godine. Uoči bitke Miloš Obilić je, kako se veruje, rekao: "Sutra je Vidov dan, videće se ko je vera, a ko nevera".
Srpsku vojsku protiv Turaka u toj bici predvodio je knez Lazar. Od tada, borba za oslobođenje zemlje od Turaka ukorenjena je u srpsku tradiciju, a mnogi ljudi smatraju da je viševekovni otpor neprijatelju formirao i njihov identitet.
Kneza Lazara Srbi ne pamte samo po hrabrosti u bici na Kosovu već i po zadužbinarstvu, jer je za života izgradio mnoge manastire i druge zadužbine. Na ikoni se knez Lazar predstavlja u carskoj vizantijskoj odori, ali bez krune na glavi. U levoj ruci drži svoju glavu, a u drugoj krst.
Vidovdan nije praznik radosti, ne igra se i ne peva, a ljudi se prisećaju palih ratnika i obilaze njihove grobove.
Običaj zemljoradnika je da tog dana procenjuju kakva će biti letina. Veruje se da će najbolje roditi strana sa koje se prvo pojave oblaci. Ako nema oblaka, veruje se da godina neće biti rodna. U nekim delovima Srbije seljaci se trude da poljske radove završe pre Vidovdana.
