Most Bej bridž u američkoj državi Merilend već 61 godinu predstavlja noćnu moru za one koji moraju svakodnevno da ga prelaze ne bi li otišli na posao ili u drugi deo države. Neki čak i plaćaju 25 dolara da bi ih prevezli preko mosta, prenosi Novi magazin.
Memorijalni most Vilijam Preston Lejn Junior, poznatiji keo Bej bridž, dugačak je sedam kilometara i povezuje istočnu i zapadnu stranu američke države Merilend. Struktura visoka 57 metara, koja je stalno na udaru olujnog vremena, predstavlja noćnu moru za hiljade građana Baltimora i Vašingtona svaki puta kad ga prelaze.
Most je otvoren 1952. godine, a skoro je proglašen za deveti najstrašniji most na svetu. Prema svedočenjima onih koji ga svakodnevno prelaze, most je najstrašniji kada je vreme loše, što je u ovom delu Sjedinjenih Država veoma često, jer negde na sredini mosta vozači ne vide ništa od kiše.
Ni prelazak po lepom vremenu nije najjednostavniji. Prvo mora da se prođe oštra krivina, da bi se došlo do uzvišenja kada se vozači uključuju na most, nakon čega ih čega strm spust koji ih vodi do drugog dela mosta koji je prekriven tako da imate osećaj da prolazite kroz klaustofobični tunel.
Za 61 godinu postojanja most je zatvaran zbog lošeg vremena čak četiri puta. Prvi put septembra 2003. godine tokom uragana Izabel, ali i avgusta 2011. godine kada je guverner Merilenda naredio njegove zatvaranje zbog jakih vetrova koji su prelazili brzinu od 90 kilometara na čas tokom uragana Irena.
Treći put je zatvoren u oktobru prošle godine kada je istočnu obalu pogodio uragan Sendi. Poslednji put je zatvoren u martu ove godine i to zbog jakih vetrova, zbog čega su vozači morali da nađu drugi put za prelazak s jedne na drugu stranu obale Merilenda.
Koliko su stanovnici Merilenda preplašeni od Bej bridža govori i činjenica da postoje posebni autoprevoznici koji voze samo preko mosta po ceni od 25 dolara. Aleks Robinson nasledio je ovaj porodični posao od svojih roditelja, koji su se bavili prevozom putnika preko mosta pet godina.
Robinson zapošljava samo optimistične vozače, jer tvrdi da "tokom vožnje oni moraju i da skreću pažnju putnika i da 10-15 minuta pričaju o svemu samo ne o mostu". Nervozni i preplašeni putnici tokom vožnje pričaju o najrazličitijim temama, od svoje dece do prve ljubavi.
Ima i onih koji tokom vožnje drže zatvorene oči, pa čak i prebace nešto preko glave da ne gledaju kuda se voze.
Koliko je vožnja preko ovog mosta strašna govori i činjenica da postoji centar za pomoć vozačima koji prelaze preko njega. Svako ko se tokom vožnje uplaši il unervozi i treba mu neko ko će ga smiriti i pomoći mu da pređe preko mosta može da nazove "Bay Bridge Drive-Over Help" od 5 ujutru do ponoći.
