Beogradska grupa Ti u rekordnom je roku osigurala status miljenika hrvatske publike. Njihov prvi zagrebački koncert, održan prije nekoliko godina, bio je rasprodan usprkos činjenici da o njima u Hrvatskoj nitko nije pisao, a svakim novim nastupom dodatno su širili krug publike. Nedavno su objavili i drugi studijski album "Život u dvoje" koji će ovoga petka predstaviti u Tvornici kulture. O svemu tome, kao i o brojnim drugim temama, popričali smo s polovicom benda, gitaristom i pjevačem Ilijom Dunijem (postavu zaokružuje bubnjar Trajče Nikolovski).
Recite mi nešto o vašim počecima u bendovima poput Petrol i White Noise in a White Room, odnosno koliko grupa Ti predstavlja neki logičan nastavak tih bendova?
Oba benda su deo temelja grupe Ti. Možda ne na prvu loptu ili u muzičkom smislu, ali iskustveno svakako. Nama su prethodni bendovi obeležili dobar deo života, u njima smo odrastali, učili, i na kraju stasali kao muzičari i ljudi.
Ako se ne varam, spojili ste se na jam sessionu u kultnoj beogradskoj zgradi BIGZ. Možete li se za naše čitatelje prisjetiti te svirke?
Rado se sećam te večeri - u pitanju je bio koncert grupe Repetitor u BIGZ-u, na kome smo bubnjarku Milenu ispratili u USA, gde je odlazila na nekoliko meseci. Nakon koncerta se desio jam session na kome je u jednom trenutku za bubanj seo Trajče, koga nisam poznavao. Petrol već nije funkcionisao neko vreme, pa sam željan sviranja često odlazio u BIGZ. Zvezde su se poklopile da se sretnemo na tom mestu, svako na svom instrumentu.
Kako nastaju vaše pjesme? Iako ste u bendu samo dvojica, pjesme su raskošno aranžirane, uz dosta programminga i sintesajzera.
Pesme nastaju na probama iz improvizacija. Pošto sve snimamo, možemo da pustimo da nas inspiracija vodi, bez potrebe da pamtimo delove ili pazimo na formu. Kasnije sve to preslušavamo i izdvajamo melodije koje nam se sviđaju, a iz njih se onda razvijaju pesme. Iako možda ne zvuči tako, mi sve sviramo u realnom vremenu, kako na koncertima, tako i tokom snimanja u studiju. Desi se poneki loop na gitari tu i tamo, ali to je sve od programminga.
Prije nekoliko tjedana objavili ste novi studijski album „Život u dvoje“. Koliko se razlikuje u odnosu na prethodni?
Album je još uvek vruć, završili smo ga nekoliko dana pred objavljivanje, tako da nam treba još malo vremena da se utisci slegnu. Tokom snimanja i miksanja prevladao je utisak da smo napravili album koji je čistiji i direktniji od prethodnog, manje smo snimali ambijentalne zvuke u studiju, a više same instrumente.
Na njemu sam primijetio utjecaje shoegazea i neopsihodelije, ponajprije bendova poput Mercury Rev. Kritika vas je znala nazivati i melankoličnim electro popom, kako biste vi opisali ovo što svirate?
Nezahvalno je opisivati muziku rečima, pa bih rekao da sviramo ono što nam je na duši. Imamo okvire u kojima se krećemo, a jedna od želja za sledeći album je da se tih okvira oslobodimo.
Oba albuma, kao i debitantski EP „Koliko dana“ objavili ste na Bandcampu. Da li je taj „do it yourself“ pristup stvar izbora, nekakvog „statementa“, ili jednostavno niste uspjeli pronaći izdavača?
Uživamo u svemu što radimo - od komponovanja i snimanja, pravljenja omota, do objavljivanja albuma, organizacije koncerata i komunikacije sa medijima i fanovima. Današnje vreme to omogućava, mi samo koristimo dobar trenutak u kome živimo.
Surađivali ste s nekolicinom mladih beogradskih redatelja, kao što su Marija Jaćimović i Rastko Petrović. Na nastupima ste znali koristiti i video projekcije, koliko vam je općenito važan taj vizualni dio priče?
Vizuelni doživljaj je za nas prirodni nastavak muzike, volimo da probudimo sva čula kod publike. Imamo prijatelje iz sveta filma koji vole naš senzibilitet i koji nam jako puno pomažu. Grupu Ti ne činimo samo Trajče i ja, iza nas je ekipa od desetak ljudi bez kojih sve ovo što radimo ne bi bilo moguće.
Od samog početka, izuzetno dobro prolazite u Hrvatskoj, gdje ste nastupali kako u intimnim prostorima poput Kina Grič tako i na festivalima tipa INmusic. Kako objašnjavate tu činjenicu, pogotovo uzmemo li u obzir da je i vaš prvi hrvatski koncert bio rasprodan, premda se vaša glazba u tom trenutku nigdje nije puštala?
Imali smo sreće da nas publika u Hrvatskoj jako lepo primi. Dobili smo vetar u leđa od samog starta, što nam je pomoglo da steknemo samopouzdanje i nastavimo dalje. Bićemo vam uvek zahvalni na tome.
Što nam pripremate ovoga puta, na koncertu u Tvornici?
Tokom zimskih meseci smo radili na live zvuku, pročistili smo gitare od “wall of delay” efekta, sada sve zvuči konkretnije. Pevamo glasnije, pošto smo shvatili da nežno pevanje na bini ne funkcioniše kao u studiju. Mislim da sada zvučimo bolje neko ikad.
Pogled na vašu promotivnu turneju djeluje zaista impresivno, nakon Zagreba i Rijeke na red dolazi London te Liverpool Sound City festival. Kako je došlo do te, nazovimo je tako, kratke engleske turneje i jeste li spremni za nju? Ipak ćete svirati u gradu Beatlesa s nekima od najvećih glazbenih imena današnjice.
Početkom drugog meseca ove godine svirali smo na showcase festivalu “Ment” u Ljubljani. Tu nas je gledala Becky iz Liverpool Sound City festivala, koncert joj se jako dopao pa nas je pozvala da sviramo. Pošto su poziv dobili i naši drugari iz grupe Repetitor, uspeli smo da dogovorimo još jedan zajednički koncert u Londonu. Jako se radjemo odlasku, spremni smo i presrećni. Ja sam oduvek želeo da posetim Liverpool, pošto sam veliki fan Beatlesa, a sada ne samo da ću ići u posetu, već ću i svirati tamo.
