Rat na Balkanu je okončan pre više godina, ali etničke podele su i dalje jake, a podstiče ih, na nesreću, Evropska unija, napisao je u svom blogu Dag Bendou, istaknuti saradnik američkog Kejto instituta i stručnjak za spoljnu politiku i građanske slobode, koji je radio i kao specijalni savetnik predsednika SAD-a Ronalda Regana.
"Najnoviji primer loše geopolitičke prakse predstavlja sporazum o de facto priznavanju nezavisnosti Kosova od strane Srbije, sklopljen uz posredovanje EU", napisao je Bendou, a prenosi Blic.
Ostatak teksta prenosimo u celosti...
Dve decenije američke i evropske toksične mešavine ratovanja i diplomatije sledilo je jednu doslednu politiku: Srbi uvek gube. Svi drugi u Jugoslaviji koja se raspala dobili su svoju državu, dok se od srpske manjine očekivalo da živi ponekad i pod teškom tuđom čizmom. Nezavisnost Slovenije, Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore i Kosova predstavljala je savršeno razuman odgovor na srpsku brutalnost, ali ni jedna strana nije bila nedužna kada je reč o zlodelima. To je evidentno na Kosovu, što sam istakao i u svom novom članku u onlajn izdanju časopisa American Spectator. Nakon rata NATO je "mirno gledao kako Albanci proteruju 200.000 Srba, Roma, Jevreja i drugih".
U 2004. odigrao se drugi krug albanskog nasilja, kada je rulja uništavala srpske crkve i domove, izazvavši nov talas izbeglica. Čak i Savet Evrope je priznao da je ovakva politika saveznika "dovela do brojnih kršenja ljudskih prava i da nije pružila trajna rešenja prisutnih problema".
Oko 120.000 Srba ostalo je na Kosovu, pri čemu je oko polovine ovog broja skoncentrisano u četiri okruga oko grada Mitrovice, severno od reke Ibra. Trebalo bi da im bude dopušteno da ostanu u Srbiji, ali EU je bila užasnuta ovakvim predlogom.
Umesto toga, Brisel je zapretio da će usporiti, a možda čak i sasvim onemogućiti težnje Beograda da uđe u EU, ukoliko ovaj ne pristane na ponuđene uslove. Srbija je pristala na nominalni kompromis, koji Srbima sa Kosova obećava ograničenu autonomiju, u zamenu za nešto što izgleda da će na kraju biti puno priznanje Kosova.
Naravno, ta odluka je na Beogradu, koji je izložen velikom pritisku da popusti. Srbi s Kosova, međutim, možda neće otići u tišini. Lično smatram da bi bilo bolje da se Srbima ponudi isto pravo na samoopredeljenje koje je dato drugima.
Da zaključim: Prekasno je da se popravi geopolitički i humanitarni haos koji je napravljen. Ali ako Evropljani žele stabilno rešenje, trebalo bi da ohrabre istinske pregovore između novih balkanskih zemalja, Srbije i preostalih nezadovoljnih manjina. Razumna promena granica predstavlja jedino sredstvo kojim može da se obezbedi mir. Dalje suzbijanje težnji Srba širom Balkana nosi u sebi rizik od novog sukoba.
