Sidneš ako štekat radi, jerbo teta Vanja drži da se praznicima triba odmorit i da nije sve u novcima. Ja je podržajen u tome jer san uvik za radničku klasu. Zato me uvik straj oće li me zateć prazan štekat, a ja na drugo misto nisan navika, pa grintan jer ne moren priko novina gledat najlipše žene na svitu i u najnoviju modu obučene naše cure, naše Splićanke.
Oko ovoga šta se događa s vrimenon ozbiljno su u sukobu znanstvenici. Pola ih tvrdi da smo spizdili zemlju i da se zagrijala našon krivicon, da ne pazimo i da nas nije bilo briga šta smo sve ispuštali u ariju. Evo ja prvi. Pušin ka turčin i je** me se za planet kad vozin na dizelu umisto na ekološka goriva. Dalmatinci slabo i gotovo ništa ne drže do globalnih pojava i promina.
Drugi znanstvenici tvrde da su sve to pi*darije i da se naša zemlja nalazi u elipsi na dugogodišnjen putovanju oko sunca te da smo sad njemu najbliže šta dovodi do ovi čudni pojava. Do lita za krepat na četrdeset u ladu, i Božića u kojen ženskice u Split šetadu u mini suknje i čizmice.
A i za te znanstvenike, Split ima svoje mišljenje, ka šta ga ima o svemu.
Kako Plenkoviću uzet 200 iljada kuna?
Poznato je u Split da su znanstvenici pizde i najveći redikuli. Da samo straše jadne ljude, a zapravo nisu izmislili ništa još od penicilina. Eto na primjer ja, kazat će van Splićanin na rivi i skinit „cvike“, ja san jučer izmislija kako ne radit ništa, a uvik imat za kavu i za nove očale i robu.
I ni kartice u novine, ni intervju na radio, a cili svit bi osta zatečen mojin izumom u koji je uključena mater penzioner i kartica banke. Ja, kaže on, ja bi potuka sve te znanstvenike do nogu. Za*ebat banku pa ko to more? Za*ebat sistem i izvuć in pare to triba znat i izmislit, a ne ozonske rupe i pizdarije. Najnovije je kako Plenkoviću uzet 200 iljada kuna. Triba samo nać neku potvrdu da si zadnji godinu dana umisto šta si živija na materine špale - bija u Irsku.
I taj naš premijer je mudar čovik. To šta nas je nikad manje i šta su svi otišli vanka on neće pokazat ka svoj neuspjeh. Svoje politike. Nego će opet okrenit vodu na svoj mlin. Evo, dajemo in sve, a oni neće. Ne mili in se Hrvatska. Boli ih neka stvar za Hrvatsku.
Rađe će se patit, prat zahode u Irsku, nego uzet pare i živit u zemlji meda i mlika. Šta ti je dišpet. Naš premijer to ne more razumit. Šta radi krivo? Baš san pita jednoga šta je otiša oće se vratit?
Posla me u pi*** materinu. I mene i Hrvatsku. Daleko van kuća. Još je HDZ na vlasti? Fala van lipa. Neka zabije tih 200 iljada kuna u guzicu.
'Ja da vodin ovu zemlju, sve bi cvalo'
A u Splitu ništa nova. Mi jadni šta smo ostali patimo se. Jedan šta se pati sidi do mene. Prodat didovo polje i lipo živit u današnja vrimena je ravno otkriću nuklearne fuzije. Ja, a govori on, san pametan i pripametan za bilo koji posa i ispo časti mi je radit ka konobar, a znanstveno san izmislija da se more lipo živit i bez rada i bez truda.
Ja da vodin ovu zemlju, sve bi cvalo. Ja da san premijer, niko ništa ne bi radija, a živilo bi se ka bubrig u loju. Ma koji Milanović, koji Plenković, da Ja se popnen na tu funkciju zemlja bi procvala. Niko ništa ne bi radija, samo bi frajali i afitavali apartmane.
I tako dok uzdišeš na rivi i gledaš te redikule šta in je ćaća ostavija nekretninu pa je afitaju i misle da su najpametniji na svitu, tu promenadu najnovije i ultima mode, sitiš se da triba obavit nike stvari koje su bitne i važne o Božiću, a i čuvaju tradiciju bez koje bi bili za ku***.
U crkve bi tribalo pod hitno uvest misto za pušače
Tradicija u Split je o Božiću osin šta se zadužiš do idućega, je i ispovid u crkvu, jerbo ako te na polnoćku vidu kako sidiš dok oni skrušeno čekaju red za hostiju moreš naje*** od ćakula iza mise. A kako si veliki grišnik i kako ti nima pomoći tako taj trud biva sve veći i sve teži.
Ja mislin da bi u crkve tribalo pod hitno uvest misto za pušače, jerbo čovik dvi ure dok traje misa nema komoda, ne more se okrenit, a kamo li učinit koju užancu i to te inkomoda, to te čini nervožastin posebno šta si pun grija i čekaš kad će ti kampanel od crkve past na glavu.
Komunist pa na polnoćki. To ne more dobro završit. Gledan u popa ka u Boga.
Čudo su ti lipuškasti i mladi popi u Dalmaciju.
Danas je prestiž, danas si preženca ako ideš za fratra i to mora bit da vuče od stari vrimena jer se ženskice zajube u svakog mladog svećenika. Pogledajte u bilo koje misto u Dalmaciji koje ima mladog fratra kako su crkve pune ženskica ma i oni malo stariji dama. Pobožno se sluša misa i uzdiše. Kako je lip, kako je šesan, kako je samo pametan, govori ka Salamun. Nekad san jubomoran, priznajen. Falija san struku i kajen se, pošto san lip ka slika moga san lipo živit i guštat boga svoga. Dobra plaća, dobra spiza, ne radiš ništa nego samo držiš govorancije, a pizde ka salate.
Ja, Titov pionir, ljubomoran sa na mladog fratra
Ako ćeš na poslu, ako ćeš van njega.
Gledan ga kako su se ženskice sjatile kraj oltara i priznajen ljubomoran san. Ja, Titov pionir, ljubomoran sa na mladog fratra. Jer mi se pari da u moja vrimena ženskice se nisu toliko lipile na fratre. Bili su to uglavnon momci iz zaleđa Splita, onako malo betežni, šta bi ih jadne matere dale u sjemeništa da se spase od mižerije. I ti i takvi su sad manekeni, prežence, curice se vrte oko njih i oni su ka naši idoli osandesetih, rock zvizde.
Ne razumin ovo vrime. Dišperan san i ne mogu ga svatit. Još i ova pandemija. Nema više pružite ruku ovome do sebe. Sad se samo pogledamo.
Tako san uliza u tin razmišljanjima da se ispovidin za sve grije šta san ih počinija prošlu godinu. Ja san veliki grišnik, ka komunista, a ti nisu baš dobro došli u crkve.
Odma s vrata dočeka te meni gruba rečenica, jerbo čitan upute šta stoje na vratima da ne bi šta falija u procesu, a to uvik naljuti onega šta te ispovida pa ti odma odriže deset očenaša u startu jerbo nisi naučija osnovne stvari.
Kad si se zadnji put ispovidija?
A šta ja znan! Ja ne znan ko mi glavu nosi, ne znan šta san ima za obid, a ne kad san se zadnji put ispovidija. I sad drćen. Sad se mirkamo i molin Svetoga Antu da je koji mladi fratar unutra koji će me barenko malo razumit, a ne ka oni stari od zadnjeg puta šta me potra i bez pokore i bez ispovidi. Pokarali smo se oko Druga Tita jerbo san ja skrušeno reka da san psova Boga, a on meni da koji kurac nisan opsova Tita kad mi dođe, a ne dragoga Boga?
Tu je meni pa mrak na oči jerbo ja ne dan na najvećeg sina, i dobro se nismo uvatili za vrat da nije bilo dosta masivne drvene pregrade.
Počeja san tiho i u straju.
Grišit bludno u Split. A moj pope, šta san ja kriv?
Grišija san velečasni bludno, i sta. Sta san i mirkan ga šta će reć na to, oćemo li u detalje ili će mi držat prodike kako ozbiljan čovik mora imat kontrolu i vlast nad sebon pa mi odrizat trideset Očenaša i trideset Zdravo Marija. Ništa. Ni riči. Razumi me jerbo je muškić i mlad je, i odma je priša priko te vruće teme, a ja nisan bija načistu ko je koga zajeba. On mene šta nisan reka ništa pa se to isto važi, ili ja njega šta nisan reka ništa, a on će mi opet oprostit grije kako je i red.
Grišit bludno u Split. A moj pope, šta san ja kriv? Ja bi tija bit ka i ti karakteran. Ali ne mogu. Evo od nekidan moreš na rivu sa gole ženske pojist sushi. Ko bi tome moga odolit?
Kad san reka oti najteži grij sad je sve drugo pizdarija, pa san sav sritan odma poša na dugo i na široko kako san kreja, laga i beštima, skida svece i strile sa neba, kako san se ruga svemu i svima i kako san jebava mater i ovoj državi i ko je izmislija.
Je*** mu oca i mater ko je uspostavija. Ka državu. Pa san priša na lakše grije, kako san vadija ženi pineze iz takuina i susidu probušija gumu jerbo parkira na moje parkirno misto.
Moj velečasni, skrušeno san mu reka, ja ti ovu zemlju ne mogu smislit, ja san ti dite Jugoslavije i ova tvoja Hrvatska mi baš ide na ku***.
Jel to veliki grij?
I taman kad san u jednon dahu sve to izgovorija i sav sritan tija poć, sitija san se jednog teškog grija, a i sam nisan na čisto je li grij, pa san ga odlučija primučat, a kako se naša mladi fratar moga san i njega reć, kad san već tu, da mi duša bude mirna i da vas teret bacin sa leđa.
Ja velečasni, kontra san biskupi šta se mišaju u politiku i kontra crkve šta se miša u sve di ne bi tribala, a zaboravila je na načela, zaboravila je na Krista i zaboravila je na sirotinju.
Reka mi je da zna i da me razumi i uglavnon da me podržava, da isto mislimo.
Sad san se ozbiljno zabriga jer san stvorija red do vrata crkve i zamolija san ga da skratimo jerbo će me izist kad izađen, ma je on meni reka da mi mora nike stvari objasnit.
I objasnija mi je i zasramija me ka odavno niko drugi.
Sve mi je ispripovidija.
Ja komunist, u ispovidaonici naša san većega komunista od mene
Kako se oni, mladi fratri, boridu svaki dan i hrane gladne, priko “Caritasa” i svoje župe organiziraju kužine i samoposluge za potrebite, kako drže do stari i nemoćni i obilaze ih, daju in nadu i likarije, priča mi je kako organiziraju mlade i volontiraju, pomažu i tiradu mladost da činidu, da radu u korist zajednice. Sve mi je reka kako me podržava i kako isto mislimo, kako se Crkva ne triba i ne smi mišat u politiku i kako moradu imat najmanje jerbo in najmanje i triba. Kako moraju kritizirat, vikat, prozivat, ma to mediji uvik pokažu drugačije. Nikad mladost Crkve koja se bori protiv te starosti šta još živi u straju od komunista nije izašla u novine, nikad sve dobro šta oni naprave vengo uvik neku rič od nekog starog i prolupalog svećenika izvuku i stave je ka da je to stav cile Crkve.
Crkva mora pratit našega Papu Franju i mi mladi svećenici ga razumimo i podržavamo, mislimo da ga je sam Bog posla da svoju Crkvu pokaže u pravon svitlu i vrati joj vjerodostojnost, vrati ljude svojoj Crkvi i viru u njen mladi kler koji ga prati i nastoji živit po njegovin načelima.
Taj mladi fratar iz Slavonije me zasramija i nisan zna šta više da mu kažen.
Ja komunist, u ispovidaonici naša san većega komunista od mene, samo komunista koji radi za ljude više nego ću ja ikad.
Koji hrani i čuva beskućnike, koji cili dan samo misli na sirotinju.
Na kraju smo otvorili vrata i dali jedan drugome ruku.
Misa je bila deboto gotova, a trideset ljudi šta je čekalo ispovid u sebi mi je jebalo mater usrid Crikve. I gledali su me ka velikog grišnika koji ih je zajeba i cili Badnjak rezervira tu postaju samo za sebe, ka da nema obični dana?
Kada su griji manji, a danas su veći.
Izaša san sav smeten i zapalija san španjulet.
Od sad ću ić na svaku misu. I tražit ću tog mladog fratra da se ljudski ispričamo i da mi objasni šta falijen i u čemu san u krivu.
A ako naletin na onega staroga još bolje. Lipo ćemo se išvogat, iskarat i opet ću bit zadovoljan. Prvo jerbo san zaštitija svog Maršala, a drugo jer san dobija duh svoga Božića. Karat se oću i karat mi se triba.
Zato van svima svako dobro i neka vas sve ogrije isti božićni duh. I ne zaboravite crvenu zvizdu stavit na vrh bora.
Čisto da ovoj Hrvatskoj idete na živce. A ako ste u Irsku, vratite se ljudi.
Lipo in uzmite pare, pa opet nazad.
*STAVOVI IZNESENI U KOLUMNI OSOBNI SU STAVOVI AUTORA I NE ODRAŽAVAJU STAV RTL.hr-a*
