Moj ćaća je umirovljenik i predsjednik je kućnog savjeta najveće zgrade na Žnjanu isprid koje se okupljaju penzioneri tog dila grada. To ima samo u Split. Da se najžešći stari komunisti druže i nalaze isprid Thompsonovog kafića. To šareno društvo politologa, ekonomskih analitičara i starih kadrova socijalizma zna sve o svemu, a najviše o turbulentnoj političkoj sceni u Hrvatskoj. Kad padne sunce, okupe se na zidiću isprid kafića koji zovu Crni labud.
Te žustre debate, političku analitiku, moran priznat da san počeja sve češće pratit jer više ne virujen službenin analitičarima niti kućama koje se time bave. Ti su se bome pokazali. Bombardirali su nas po cile dane kako su SDP i HDZ izjednačeni, kako su velike mogućnosti da SDP pobjedi, i kako se HDZ neće itnit dalje od 54 mandata. Treći izbori, a oni nisu pogodili niti jedan put. Zato ja sidnen sa najvećin analitičarima u Hrvatsku i mogu van reć da su pogodili sve. U mandat. Penzioneri su ključni za ovu zemlju. Njena najveća glasačka mašinerija. I oni svake izbore uredno izlaze, a ja na uzorku na Žnjanu mogu osjetit puls cile zemlje. Kako će ova glasat. Jerbo mladog svita više nema, a kako se čini baren na uzorku moje familije, politika ih ne zanima ako Žele nije na listi. Ta populacija prati sve i analizira, i teško da će joj šta uteć. Već u pol sedan se prate Vijesti RTL-a, a onda se pribacuje na druge programe za pratit iste vijesti na drugi način.
Ćaća je mene zva prije izbora da me pita koja je moja stranka i moja opcija, tako da more glasat za moje. Kad san mu iznija kako su meni svi isti i da san ako već moran za zelene da spase ovu nesritnu kuglu zemaljsku, zamislija se i reka mi da će nastojat šta više svojih penzića pridobit da glasaju za moju stvar. Nije reka "našu" nego moju, šta oće reć da se njega jebe za moju stvar, ali mu nije svejedno kakva će bit moja budućnost, a i voli pomoć. Moj otac je uvik bija takav čovik. Svima pomoć, svakome ugodit. A u meni je uvik, iako san mu ja to cili život kontra, vidija potencijal. Taj potencijal moj ćaća najviše vidi u politici, i ne razumi zašto se ja stalno kontreštajen sa ljudima na vlasti.
- Oli ti ne bi moga pisat štagod lipo o Plenkoviću? Pita me jedan put.
- Moga bi, ko mi brani?
- Pa zašto onda ne pišeš? Nego samo ideš kontra. Jesi moga lipo ka moj susid, pisat o tičicama, o brodima, o našin pomorcima? Nego uvik o politici. Ako već spominješ politiku, pohvali digod one na vlasti, pa će i tebi štagod dat.
Šta vi radite kad ništa ne proizvodite?
Ja guštan slušat svoga oca. On se samo pravi glup, a nije. Ta me igra zabavlja i ja mu svaki put obećan da ću odma čin uđen u kuću sest i hvalit Plenkovića. Onda on ode cili sritan. I misli kako me dobro svitova, i kako još ima nade za mene da završin fakultet. Iman blizu pedeset, a on još viruje da ću završit višu, najbolje strojarstvo. To je u njegovoj familiji bija nedostižan san. Od cile familije, njih osmero braće i sestara niko nije posta akademski građanin. I to moga oca jebe. Jerbo nismo glupa familija. Valjda se tako namistilo. Vrag će ga znat. Ja mome ćaći kad kažen da neću upisat strojarstvo jer je industrija otišla u penziju kad i on, on se naljuti i peta mi roge.
- A šta vi onda radite kad ništa ne proizvodite?
Ja mu ne znan odgovorit na to pitanje. On je navika da grad lupa, da se vari, brusi i da svi nešto rade. Od kada smo postali grad na kotačiće, one od kufera furešta, maka se na Žnjan i tamo je ka u utvrdu. Izađe samo na zidić i balotalište.
E da se vratin zašto ne govorimo. Lipo smo sili i ja san mu lipo objasnija šta i koga bi najbolje bilo zaokružit.
- Ne razumin. Znači moran glasat pametno?
- Nije ćaća za Pametno, nego Možemo.
- Možemo?
- E, Možemo.
- Možete vi, tija san ti reć. Lipa ti je ta opcija. Mi smo gradili stanove za radnike, a oni bi sadili cviće.
- To je ćaća zeleno, triba spasit planet.
- Triba planet spasit od vas, neradnika.
- Ćaća ne mudruj, nego zaokruži. Neću da mlade snage u politici nemaju niti jedan glas. Odma će znat da nisi glasa za njih.
Jedva san čeka rezultate. Dok me nije nazva
Zajebajen ga, a on je sta u fermu jerbo se moj ćaća boji udbe. Tako mu je ostalo dok je šverca na Jadroliniji pelinkovac u državni šank. I tako je otiša agitirat kod svojih da za prominu daju glas mladin ljudima u politici, a ja san bija cili sritan jerbo je Žnjan cili desno, a moji penzići će glasat livo. Jedva san čeka rezultate. Do nedilje kad me nazva.
- Glasa san, i ja i svi moji.
- Bravo ćaća.
- Glasali smo za HDZ.
- A da ti sve na svitu.
- Ne beštimaj majmune. Ti ne razumiš ništa. Ti si glup ko k...
- Šta ne razumin?
- Ne razumiš da smo mi sve dobro pritresli i zaključili da radi tebe moramo glasat za Plenkovića?
- Radi mene? Jel ti to mene?
- Ne, samo si ti zelen i ne vidiš dalje od nosa.
- Ne vidin? Zelen? Jeste pametni, ti i tvoj odbor penzionera. Jebo vas HDZ, pa dobro kolika van je penzija? Šta ajde reci moreš od penzije? Tri dana živiš ka čovik, platiš račune i šta onda? Zube na škanciju. Da živiš u normalnoj državi sad bi lipo putova po svitu u mirovini, ka ove mone šta dolaze kod nas u turizam. A ti ne moreš dalje Trogira. I opet dajete glas istima?
- Prvo zelenbaću, Plenković nas je sve spasija. On i ona mona od doktora. Jerbo smo mi najugroženiji. I mi, ka visokorizična skupina, moramo se okrenit onome ko misli na nas, ko će nas spasit od vas budala šta radite po noćnin klubovima. Mi ne moremo virovat tek tako bilo kome, nego dokazanin spasiocima. I da mi nisi doša više bez maske. Neću ja krepat radi tvojih bakcila i virusa.
Veliki stručnjaci
Poklopija san mu slušalicu. Bija san toliko bisan šta su me privarili. Nikad neće svatit. Umriće, a neće razumit kako ih vozaju. Ka male majmune. Njih veliki stožer umirovljenika. Veliki analitičari. Veliki politolozi i ekonomski stručnjaci.
Možeš mislit.
Prošla su tri dana. Zove ćaća. Ne javljan se. Ljut san ka pas. Mater pokušava izgladit stvari, pa me šalje da mu donesen iz apoteke vitamina. I da nosin masku, jerbo je korona opet eskalirala na Žnjanu. Stari čita novine i cili je sritan kad me vidija.
- Jesan ti reka da smo napravili pravu stvar za vas zelenbaće.
- Je, lipu ste stvar napravili. Niste mogli bolju.
- Ti stvarno ne razumiš?
- Ne razumin.
- Mono jedna. Ko je maka Bernardića? Ko? Mi, penzioneri sa Žnjana. Zašto? Jerbo nismo glasali za SDP. Neki od mojih po prvi puta u životu nisu zaokružili SDP. Ali su poštivali odluku Centralnog komiteta sa zidića.
Sta san i nasmija se.
- Makli ste Bernardića, da bi dali Plenkoviću još četiri godine? Lipo ste to smislili.
- E jesmo. Vidi, sad će SDP preuzest neko bolji, je li tako?
- Tribalo bi bit.
- E, a sedan komunista već je u sabor, jel tako?
- Recimo.
- E, a kome je Plenković opalija plesku i uzeja manjince za partnere?
- Desnici i Škori.
- E, desnici i Škori. Sve smo to mi predvidili. Prvo smo srušili Berin SDP jer nije valja. Ko bi ga trpija da je išlo u egal? Kad bi otiša? Nikad. Zato smo ga mi penzioneri sa Žnjana makli. Svi su u SDP-u, ali nisu tili glasat za Beru. Prvo jer je korona, a drugo jer je on korona za SDP, razumiš?
Kliman glavon da razumin, ali ne razumin ništa.
- Sad je Plenković, a to smo mi predvidili da će bit tako, uzeja manjince. Lako je moguće da in Srbin bude u Vladi. Ovi u kvartu, Škorini, dobili su slom živaca, a to smo upravo mi i tili. Stari smo mi borci, a vi ste dico zeleni. E, a onda će u Sabor svi naši. Ka oporba, ali prava oprba. Ratna, liva, neće in dat disat. Plenković će zažalit i plakat za Škoron i vrimenima Vase Brkića. Ovi mladi će radit dar mar, a SDP će in držat sviću, jerbo će se SDP restartat. Pola Sabora će se borit ka nikad da se makne ustašija i skakat će in za vrat čin dignu glavu. Jel sad razumiš zašto smo tako odlučili?
- A razumin. Iako mi je to malo nategnuto. Stari je nastavija čitat novine, a ja san u liftu razmišlja o toj taktici. Boga ti, pa te stare konzerve stvarno viruju u to šta govore. Božemi prosti, di ja živin. Side na zidiću i smiju se.
I petaju roge ovin Škorinin šta tuguju u kafiću.
Od kad smo se pomirili stari me zove svaki dan. Cili je sritan kako su maestralno zajebali Plenkovića time šta su mu dali svoj glas. Nije Grdović zajeba desnicu više od penzionera sa Žnjana. Više in oteja glasača.
Pa se nešto mislin, da ih je korona potaracala, ko bi u ovu nesritnu zemlju glasa, i mislin da izbori ne bi bili valjani sto posto. Jadni mi kad moj ćaća i ta stara bulumenta ruši HDZ tako da glasa za Plenkovića.
Jutros me opet nazva.
- Jesi pohvalija Plenkovića kako je širok i kako je da manjinama, kako je europski velik i kako se bori za ljudska prava?
- Jel ti to mene ćaća opet?
- E moj sinko, nikad nećeš naučit.
Nikad od tebe inžinjera.
