Koliko puta vam se dogodilo da odmah nakon buđenja posegnete za sanovnikom ili na neki drugi način pokušate da protumačite ono što ste upravo sanjali, ne bi li otkrili skrivenu poruku?
Često se budimo i ne možemo šta nas je to mučilo tokom čitave noći, ili pak smatramo da smo sanjali nešto jako važno, a pamćenje nam je iscurelo.
U ljudskom mozgu postoji više elemenata nego što ima ljudi na Zemlji. Ovaj kompleksni deo tela sa milijardama elemenata koji svake sekunde proizvode i do 300 signala. Neki istraživači procenjuju da on sadrži između 20 i više od 50 milijardi elemenata.
On radi i bez ikakvih spoljnih uticaja stvara slike u sebi čak i dok je telo u fazi sna. Zato je i ono što sanjamo ponekad poput halucinacija pri kojima možemo kršiti i prirodne zakone. Dok mi odmaramo, mozak radi punom parom. A šta to?
Otkrivamo vam šta se zapravo dešava u mozgu dok spavamo.
1. Nijedan naučnik nije u potpunosti siguran zašto sanjamo, ali imaju vrlo zanimljive ideje
- To je deo medicine spavanja o kome najmanje znamo - kaže doktror Čarls Bi, specijalista za snove na Klivlend Klinici i dodaje da misli da snovi pomažu ljudima da procesuiraju različite senzorne informacije koje dolaze tokom dana.
Mnogi govore da su tokom sna došli i do neke originalne ideje. To što nam rešenje nekad dođe u snu može ukazivati na to da se spavanje ne sastoji samo od 'pasivnog' sanjanja, već da jedan njegov deo čini razmišljanje.
Psihijata Mojrin Glaksman kaže da su snovi poput internih dnevnika.
- To su noćni komentari vašeg života - objašnjava Glaksman.
2. Sanjate cele noći, a ne samo tokom REM faze sna
Zaboravite što ste čuli da se snovi javljaju samo tokom REM faze spavanja. Ali, snovi tokom te faze su češći u drugoj polovini noći i imaju tendenciju da budu upečatljiviji i nerealniji.
- Ako sanjate da ste skočili iz aviona, a videli ste rakete oko vas, to je gotovo sigurno san iz REM faze spavanja - kaže Džeri Sigal, profesor psihijatrije i upravnik Centra za istraživanje spavanja na UCLA. On dodaje da se snovi tokom prvih tri (od četiri) faza spavanja mogu činiti uobičajenijima. 3. Sna se sećate ako se probudite usred njega
- Da li ćete zapamtiti san prvenstveno zavisi od toga hoćete li se probuditi dok sanjate - objašnjava Mark Mahovald, profesor neurologije na Univerzitetu Minesota dodajući. - Ako se ne probudite tokom sna, sećanje je otišlo. Mi brišemo sećanje dok spavamo - zaključuje on.
4. Začinjena hrana može podstaći da se sećate snova i imate noćne more
Ovaj neurolog ističe i da začinjen obrok povećava mogućnost da ćete se probuditi u snu.
- Kako biste se prisetili sna, morate biti budni, barem nekoliko minuta. Naime, mozak nije u stanju da prebaci informacije iz kratkoročnog u dugoročno pamćenje dok spavamo - kaže psiholog Liza Medel.
5. Možete promeniti ružne snove
Mnogi terapeuti veruju da je moguće 'montirati' noćnu moru.
- Ljudi koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja, na primer, mogu naučiti da prepoznaju kad sanjaju - kaže profesorka psihologije Ursula Vos. Jedan od njenih pacijenata je došao na ideju da spava sa narukvicoma. Ako narukvica nije u snu, zna da je u pitanju san.
6. Dok spavate i sanjate mozak naporno radi
- REM faza sna nije vreme kad se mozak odmara - kaže doktor Mahovald i dodaje da tokom snova mozak prima jaku stimulaciju što i stvara san. Na mozgu je zatim da napravi neki smisao iz toga. Dok smo budni pred nama su slike spoljnog sveta. Kad spavamo, pred nama su snovi. Mozak pokušava da uvede neki smisao o svim primljenim signalima. Na osnovu svih tih audiovizuelnih stimulansa mozak stvara snove.
- Dakle, pogrešno je misliti da se u mozgu za vreme spavanja odvija niski stepen aktivnosti. Utvrđeno je da je mozak u snovima aktivniji nego u nekim budnim stanjima, osim nekih neurona moždanog stabla koji su u vezi s pažnjom i pamćenjem. Izgleda da oni tokom REM-spavanja miruju - objašnjava Mahovald.
7. Teško je odvojiti funkciju spavanja od funkcije snova
- Funkcija spavanja je da pojednostavi stvari, tako da je mozak spreman i sposoban da uči ujutro. Mislim da je sanjanje nešto što mozgu pomaže da se regeneririše i da opet uspostaviti ravnotežu - kaže Mahovald.
8. Snovi mogu pomoći ljudima da obrade i konsoliduju uspomene
U jednoj studiji na Harvardu, volonetri su imali zadatak da izvedu navigaciju kroz 3D lavirint. Nakon toga su mogli da odspavaju 90 minuta ili da budu budni u tišini. Oni koji su odspavali i sanjali o svom iskustvu postali su veštiji u navigaciji kroz lavirint.
9. Snovi ne predviđaju budućnost
- Svi bismo želeli da imamo neke proročanske snove. Kad se jednom stvari poklope odmah se dolazi do brzopletog zaključka, ali se zaboravlja na 500 snova koji se nisu nikad ostvarili. Poklapanje je tek statistički fenomen.
Budući da snovi nastaju u našem mozgu, nije razumno misliti da sadrže posebne poruke za nas. Trebalo bi da ih smatramo normalnom funkcijom mozga koja pomaže da ga održi zdravim.
10. Ljudi se ne mogu složiti oko toga koji je smisao snova
Frojd je snove zvao 'čuvarima sna' i smatrao da je njihova svrha cenzura temeljnih impulsa poput agresije i seksa. Neki insistiraju da je on bio u pravu, dok drugi misle da snovi nemaju nikakvo značenje.
- Uzmite ih kao poklon i činite sa njima što god želite - kaže Ursula Vos. A za lepše snove, poslušajte pesmu...
