Beda pravi čudovišta

Sirotinja pribegava pljački i ubistvu

15.1.2013.
3:13
VOYO logo

U Srbiji je sve više ubistva koja počine osobe bez kriminalnog dosijea, ali iz najnižih socijalnih slojeva.

Stručnjaci upozoravaju na to da u državi ne postoji sistem i institucije koje bi efikasno pomogle ljudima koji počine krivična dela i zločine iz očaja, ogorčenja i nemoći da se izbore za bolji život.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Poslednji je slučaj Vladice I. (35) iz Kruševca, koji je osumnjičen da je ubio svog druga Miodraga G. (42). Vladica I. je teško živeo, bio je sam, nedavno je ostao bez oca, a preživljavao je od hrane koju bi nalazio u kontejneru. Njegove komšije su više puta od socijalnih službi za njega tražile rešenje, ali bezuspešno. - Kod nas se uopšte ne razvija socijalna zaštita, iako sve više zločina i ubistva počine ljude iz najsiromašnijih slojeva. Naravno da ne čini zločin svako ko živi teško, zločina ima u svim društvenim nivoima, ali u Srbiji, nažalost, mnoge okolnosti siromaštvo pretvaraju u kriminal. Bojim se da mi još tonemo ka ekonomskom dnu, a da je prošlo dosta vremena u kojem ništa nije učinjeno. Naprosto, nekoliko generacija je odraslo u teškim uslovima a da se njima niko nije bavio - kaže za “Blic” profesor kriminolog Dobrivoje Radovanović. On smatra da država to može sprečiti s jakom socijalnom službom koja će preventivno delovati i koja će pomagati u nalaženju posla, rešavanju porodičnih problema. - Dokle god najsiromašniji nemaju zaštitu, imaćemo porast kriminala. Neke institucije kod nas ne postoje ni na papiru, a i one koje postoje ne mogu da rade jer nemaju ni dovoljno sredstava ni stručnjaka - kaže profesor Radovanović.

I dr Aleksandra Bubera, psihijatar i psihoterapeut, saglasna je s tim da se agresivnost može kontrolisati i lečiti, ali da se u Srbiji to ne radi. - Socijalni motiv ubistva podrazumeva da počinitelj misli kako više nema rešenja, ali mora da postoje neke situacije ili okolnosti koje prethode zločinu. Nekad to može biti samo alkohol ili droga, kada su isključeni sistemi samokontrole. Najčešće su to ljudi srednjih godina koji su vaspitavani na način da ako napraviš neke korake u životu, država će ti obezbediti osnovno. Nažalost, realnost odavno nije takva - kaže dr Bubera. Ona navodi da je očito da je sistem socijalne zaštite u Srbiji u velikim problemima, jer nema ni osnovne resurse. - Moraju da se ponude dugoročni programi pomoći, a ne samo kratkoročna novčana pomoć najugroženijima. Ljudima treba omogućiti da nauče nove veštine i da tako sebi promene život nabolje. Ovo što se sada dešava jeste samo gašenje najvećih požara - navodi dr Bubera. Ona ukazuje i na sve očitije situacije da ni porodica nema vremena za probleme svojih članova, jer se ljudi bave preživljavanjem, a škole ozbiljno kasne za realnošću. - Ono što se pokazalo efikasno u SAD i u pojedinim zapadnim zemljama jeste prevencija vršnjačkog nasilja tako što su deca emocionalno opismenjavana - navodi dr Bubera.

Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tekst se nastavlja ispod oglasa
Tekst se nastavlja ispod oglasa
sjene prošlosti
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo