Dvije časne sestre su popodne izašle u prirodu i šetale. Jedna se zvala Sestra Matematika (SM) zbog svog izoštrenog smisla za matematiku, a druga Sestra Logika (SL), zato što je razmišljala jako logično. Večer je padala, a one su bile daleko od samostana.
SM: Jesi li primijetila ovog muškarca iza nas, izgleda da nas prati… Bog zna što hoće od nas…
SL: Eh, to je logično – hoće nas s*lovati!
SM: O, ne – na ovoj udaljenosti će nas stići za nešto manje od petnaest minuta! Što da radimo?
SL: Jedino logično – idemo brže.
SM: Ali to ne pomaže!
SL: Naravno da ne pomaže! On će učiniti jedinu logičnu stvar – i on će ići brže.
SM: Oh, što da radimo? Na ovoj udaljenosti će nas stići za manje od deset minuta!
SL: Jedino logično što možemo učiniti je da se razdvojimo. Ne može nas obje pratiti.
Muškarac je odlučio da prati Sestru Logiku.
Sestra Matematika je sretno stigla u samostan, ali se silno nervirala zbog Sestre Logike. Ubrzo se i ova pojavila.
SM: Sestro Logiko, hvala dragom Bogu! Pričaj – što se dogodilo!
SL: Pa dogodilo se jedino logično, nije mogao pratiti obje i izabrao je mene.
SM: Ma, to znam (pomalo ljubomorno), ali što se dogodilo nakon toga?
SL: Pa, jedino logično – stigao me je!
SM: O, ne! Što si uradila?
SL: Jedino logično – podigla sam haljinu!
SM: O, ne, sestro! Što je on uradio?
SL: Jedino logično: Spustio je hlače!
SM: O, ne! Što se onda dogodilo???
SL: Pa to je valjda logično! Jedna časna sestra s podignutom haljinom trči brže od jednog muškarca kojem su hlače spuštene ispod koljena
