Kad je boljoj polovici rođendan i mi muškarci se odlučimo kupiti kakav komad donjeg rublja, to postaje noćna mora. Nema 2 mjeseca da sam i sam bio u toj situaciji, i odlučio kupiti komad donjeg rublja za svoju bolju polovicu. Čim sam ušao, odmah sam se počeo znojiti jer znam da kupujem nešto čemu broja ne znam… Mislim znam, al opet ne znam.
- Dobar dan, izvolite? – reče trgovkinja ljubazno - Neću puno okolišati, treba mi za poklon grudnjak u kompletu sa… saaaa… - Sa gaćicama? - Točno to! - Koji broj grudnjaka? - Hmmmmmm… paaaaaa… ovaaaaaaj….
Vidi ona jadna da ima posla sa prvoklasnom panjinom, te joj ostaje jedino: - Jesu li kao moje? (pokazuje na svoje grudi) - Paaaaa… ovaaaaj… možda malo veće… ne znam… evo stvarno ne znam. - Bože svi ste muškarci isti. Koliko veće? - Pa ne znam kako da vam objasnim… ovaj… mislim stvarno ne znam kako da vam… - Čekajte, sad ću ja pozvati kolegicu. KOLEGICEEEEEE!!! DOĐI MOLIM TE!!! (dolazi kolegica) Evo recite jesu poput ovih? (pokazuje na kolegičine grudi) - Ma neeeeee… manje, manje!
Odustao sam. Da bi riječ rekao na uslugu u dućanu, stvarno su se potrudile… al džaba kad stvarno nisam znao koji broj. Onda sam otišao i kupio tenisice… normalno… panjina je kupila broj manje!
Mi muški ni kišobran ne možemo kupiti, a da bude po mjeri… a kamoli nešto sa konfekcijskim brojem.
Vjerujem da nisam jedini, i vjerujem da nas ima i više od 46%.