Vani je bio kijamet. Ušli smo u press centar prije utakmice Dinama i Monaca, u 2. kolu Lige prvaka i naletjeli na francuskog novinara poznatog L'Equipea. Razgovarao je s drugim francuskim kolegom, onako, kulerski naslonjen na zid. Malo sam pričekao, pa ih prekinuo. Tko zna dokle bi zemljaci razgovarali, valjda do početka utakmice, a to nije bila opcija. Njegovo ime je Régis Testelin. Morao sam ga pitati za stadion Maksimir, onako mokar, kao crkveni miš. Kako mu izgleda?
"Meni je stadion odličan, jako mi se sviđa", rekao nam je Régis Testelin i šokirao nas, blago rečeno. Mislio sam da je neka sprdnja u pitanju.
"Zezate se, je l' tako?" - upitao sam ga.
"Ne, ne zezam se. Stadion mi je odličan jer je old school. Takvih stadiona više nema".
"To ste u pravu", rekao sam mu...
"Podsjeća me na 80-ete, ja sam star znate, a to su bila vremena. Ja sam vam old school tip. Sviđa mi se šarm, ovaj stadion ga ima. Baš je nekako poseban. Što nije?"
Palo mi na pamet da ga pitam je li konzumirao kakva narkotička sredstva, jer vidi nešto što mi ne zapažamo. Suzdržao sam se...
"Zar Vi ne mislite tako?" - pitao nas je Regis. Rekao sam mu da ne mislim ni ja ni nitko trenutačno na stadionu, ali ne samo na stadionu, nego i u Hrvatskoj valjda. Maksimir je dom svima nama, ali treba nam novi dom, novi stadion na istom mjestu, po mogućnosti.
"Ok, nema krova, to je sramota u današnje vrijeme. Hoće li uopće doći publika na stadion?"
Rekao sam mu da hoće. Da su navijači već tu. Dinamovi navijači su vjerni svom klubu, bez obzira na vremenske (ne)prilike. Nisu od šećera, neće se istopiti, iako bi se lako mogli razboljeti.
"Vaš grad, klub, treba nov stadion, ali za mene je ovo vremeplov, povratak u te lude 80-ete. Svojedobno sam pohodio u 80-tima takve stadione po Francuskoj, pa zato volim tu romantičnu stranu vašeg stadiona. Prva liga, posebno niže lige. Da vidite što je to tad bilo kod nas, baš ovako", zaključio je Régis Testelin.
Eto, konačno smo postali zemlja poput jedne Francuske, samo 30 godina unazad. Barem nešto...
POGLEDAJTE VIDEO: Luis Ibáñez: 'Uspio sam jer sam bio siromašan, a današnja djeca imaju sve na pladnju'