Jelena Karleuša je i te kako poznata po oštrom jeziku, ali i oštrom peru. Pre godinu i nešto dana je pisala kolumne, a onda je u jednom trenutku prestala.
Međutim, sada je napisala Božićnu poslanicu, u kojoj iz svog ugla govori o ovom prazniku i onima koji u Boga (ne) veruju. Mi vam je prenosimo u celosti:
Jelena Karleuša: Ateistička poslanica vernicima i nevernicima
Dan kad se navodno rodio bezgrešni čovek, Božji sin, ova planeta slavi dva puta godišnje. Čak ni tu nismo mogli biti ujedinjeni kao ljudska rasa. Svih ostalih dana u godini, taj sin se zaboravlja. Ratovi, smrt, glad, mržnja, sveopšti haos. Majke ubijaju decu, deca ubijaju majke. Trka za sticanjem materijalnog, pohlepa, zavist, najniži ljudski porivi, normalna su stvar. Zar ne?
Ali svi veruju. Svi veruju u ideju dobrote, čistote, Isusovih ideala. Licemerje planete dostiglo je tačku topljenja, led na polovima nestaje sa svakim našim udahom i izdahom. Srbija je zemlja u kojoj se svi sećaju Boga po potrebi. Tri prsta i pominjanje Boga, Isusa i vere, ide uz naš mentalitet skorojevića i novopečenih vernika. Neretko uz nasilje usijanih glava koje ni ne znaju šta tri prsta znače. Ima više crkvi od bolnica, sveštenici voze bolje, jedu bolje, žive bolje od većine, upravo zbog sporadične griže savesti domaćih vernika, koji trpaju novac Crkvi u zamenu za oproštaj grehova. Trange frange vera. Vera se kupuje, upakovana. Čist biznis. Prvo se peru pare, a onda se pere duša.
U bajci o Isusu, ljudi su ga izdali i razapeli. U modernim vremenima, prošao bi mnogo gore. Da postoji. A možda i postoji, ali se u sadašnjosti ne zove Isus. Možda je Marko ili Dragan, možda Ištvan, možda Mustafa, ili Antonije. Možda nam je komšija. Možda je žensko. Možda je upravo ostavljen u domu za napuštenu decu. Možda je romsko dete koje slinavo prosi na semaforu. Da li ga vidite? Ne. Ne vidite ga i ne čujete.
A možda se upravo opet rodio. Kako će živeti i kako će završiti? Zar ne vidite da je njegova sudbina u vašim rukama? Čovek se rodi. Vaistinu se rodi.
Jelena Karleuša
