Tačke optužnice koje terete Radovana Karadžića za genocid u sedam opština u BiH, van Srebrenice, ostaju na snazi, odlučilo Žalbeno veće Haškog tribunala, prenosi Tanjug.
Žalbeno veće Haškog tribunala poništilo je odluku Prvostepenog veća o oslobađanju bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića optužbe za genocid u sedam opština BiH i vratilo na snagu tu tačku optužnice.
Žalbeno veće "poništava oslobađajuću presudu Pretresnog veća Karadžiću za genocid u opštinama po tački jedan optužnice i vraća na snagu optužbe protiv Karadžića po tački jedan optužnice", izjavio je predsedavajući Zzalbenog veća, sudija Teodor Meron, čitajući sažetak presude.
Predmet se, prema njegovim rečima, vraća Pretresnom veću na dalje postupanje.
Konačna međupresuda Karadžiću izrečena je na 18. godišnjicu zločina u Srebrenici.
Prvostepeno veće je u junu prošle godine oslobodilo Karadžića po tački optužnice za genocid nad muslimanima i Hrvatima u opštinama Bratunac, Foča, Ključ, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik, u periodu od 31. marta 1992. do 31. decembra 1992. godine. Karadžiću se, posle te odluke, sudilo po preostalih 10 tačaka optužnice, uključujući onu za genocid u Srebrenici.
Tužilaštvo je bilo podnelo žalbu po četiri osnove na presudu Veća, koje je kao obrazloženje bilo navelo da optužba nije uspela da dokaže da su snage bosanskih Srba pokušale da muslimane i Hrvate "unište u potpunosti ili delimično kao etničke grupe", što je uslov za genocid.
Žalbeno veće je delimično odobrilo tri žalbene osnove tužilaštva, rekao je sudija Meron i dodao da Žalbeno veće smatra da je prvostepeno veće pogrešilo kada je zaključilo da nema dovoljno dokaza da su Karadžić i drugi navodni učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata imali genocidnu nameru.
Meron je podsetio da je Pretresnom veću bio predočen dokaz da je na sastancima s Karadžićem "odlučeno da jedna trećina muslimana bude pobijena, jedna trećina pokrštena u pravoslavnu veru, a da će jedna trećina svojevoljno otići", što bi, kako je navedeno u saopštenju Tribunala, značilo da će svi muslimani nestati iz Bosne.
Žalbeno veće je u presudi navelo i da je bivši lider bosanskih Srba navodno izjavio da mu je cilj da se bosanski Srbi "reše neprijatelja u sopstvenoj kući - Hrvata i muslimana i da više ne budu s njima u istoj državi", kao i da je bivši komandant VRS Ratko Mladić navodno rekao da je njemu stalo da muslimani "potpuno nestanu".
Tužilaštvo tereti Karadžića za genocid u Srebrenici, progon muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN u periodu od 1992. do 1995. godine.
Posle višegodišnjeg bekstva, bivši predsednik RS uhapšen je u julu 2008. godine u Srbiji i izručen Tribunalu.
Suđenje mu je počelo 26. oktobra 2009. godine.
