Zdravstvene ustanove, pored 13 listi čekanja koje trenutno vode, moraće, izgleda, da otvore spiskove i za ultrazvuk abdomena i srca, fizikalnu terapiju, oftalmološke, psihijatrijske, kardiološke i endokrinološke preglede, a u nekim domovima zdravlja i za posete ginekologu.
Naime, prema najavama novog direktora Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, za sve preglede koji se čekaju duže od dve nedelje, biće formirane liste čekanja.
Dosad su se zvanični spiskovi čekanja pravili samo za složenu dijagnostiku, kao što su magnetna rezonanca ili skener, kao i za pojedine operacije: srca, katarakte, kuka, kolena... Na tim spiskovima za 13 vrsta pregleda i intervencija, u 44 bolnice trenutno je više od 55.000 ljudi.
"Za sve preglede i intervencije na koje se u nekoj zdravstvenoj ustanovi čeka duže od 15, a najviše 30 dana, biće formirane liste čekanja", kaže za ”Novosti” profesor dr Momčilo Babić, direktor RFZO.
"Za postojeće spiskove za ortopedske, kardiohirurške ili oftalmološke operacije, koje se sada u pojedinim ustanovama zakazuju i za 2016. godinu, u planu je izrada novog softvera, koji će u ovu oblast konačno uvesti red. Naravno, to nije mali posao, ali sam sebi dao rok od 50 dana".
U Domu zdravlja ”Stari grad”, recimo, ultrazvuk abdomena trenutno zakazuju za kraj maja. Za ginekološki pregled u Savskom vencu sada popunjavaju termine za prvu nedelju aprila. Na endokrinologiji su još veće gužve, pa se na ovaj pregled u većini ustanova čeka i po nekoliko meseci.
"Najveći problem su ultrazvučna i rendgen dijagnostika", kaže dr Gordana Dragašević, direktor Doma zdravlja ”Stari grad”.
"Ne znam kako ćemo se uklopiti u te rokove čekanja, jer imamo malo lekara koji rade na tim aparatima. Imamo kadar za 50.000, a u našem domu zdravlja leči se 80.000 ljudi. Više od mesec dana se čeka na pregled ultrazvukom i na tom spisku je trenutno više od 100 pacijenata".
U mnogim domovima zdravlja teško se stiže i do oftalmologa. To potvrđuje da u ovoj oblasti problem nisu samo operacije katarakte, koje u zdravstvu Srbije, sa 20.000 upisanih pacijenata, drže neslavni rekord. Prema rečima profesora Ivana Stefanovića, direktora Klinike za oftalmologiju KCS, godišnje bi u Srbiji trebalo da se uradi 24.000 ovih operacija, a uradi se upola manje.
Prema planu stručne komisije Ministarstva zdravlja jedino rešenje je da se dnevno u 17 bolnica radi po 20 operacija katarakte. To zahteva ulaganja od četiri miliona evra.
