Koliko je izjava turskog premijera Redžepa Erdogana izjava "ako nas neće, onda ćemo reći EU doviđenja" pretnja, a koliko racionalna najava nove strateške orijentacije Turske prema Šangajskoj grupi, pita se austrijski dnevnik Die Presse.
Ovaj konzervativni list ukazuje na ekonomsku i geopolitičku korist koju bi donela maloazijska stolica u Briselu, iako vlade strahuju da će, ako podrže Ankaru, morati da se suoče sa nezadovoljstvom svojih birača, prenosi RTS.
Početkom šezdesetih godina prošlog veka, Turska je izrazila želju da postane članica Evropske unije, da bi se danas, pola veka kasnije, i dalje nalazila na istom odstojanju od evropskog kluba.
Pregovori između EU i Turske, koji su službeno započeti 2007. godine, stavljeni su prošle godine na led zbog toga što Turska ne priznaje Kipar kao članicu Unije. Osim toga, čini se da se u Turskoj mrvi i unutrašnji konsenzus evropske orijentacije, čije je temelje postavio još Ataturk pre devedeset godina.
Da li je Šangajska grupa pametnija od EU?
Sa druge strane, tursko zanimanje za šestočlanu Šangajsku grupu, koju vode Kina i Rusija, nije novo, Turska u toj organizaciji od prošle godine drži status "dijaloškog partnera", što nije situacija koja bilo koga od partnera previše obavezuje.
Tačno je da je platforma saradnje "Šangajske šestorice", organizacije koja pokriva četvrtinu svetskog stanovništva, postavljena dovoljno široko da obuhvati ekonomska, socijalna, kulturna i ekološka pitanja. Ova organizacija je, međutim, na prvom mestu sačuvala svoj prvobitni karakter vojne, bezbednosne i geostrateške kooperacije.
Pitanje je, dakle, kako bi Kina i Rusija, koje ni same između sebe nisu izgladile sva otvorena geostrateška pitanja, reagovale na puno članstvo jedne NATO članice, kao što je Turska. Šta ako Ankara i tu čeka pola veka na prijem? Neki austrijski novinari zaključuju da, stoga, Turska blefira kada su u pitanju njeni ultimatumi upućeni Evropi.
"Glupe sitne duše" teraju Turke iz EU
Međutim, Die Presse kritikuje kratkovidost austrijske politike, jer, kako pišu, Ankara ekonomski i geopolitički raste, a EU pada - Evropa postaje slepa ulica, koju će uskoro svi izbegavati.
Jedini razlog zbog kojeg evropske vlade tako tretiraju moćnu Tursku, "koja se upravo sprema da u Ankari gradi najveći aerodrom na svetu", je strah od "glupih sitnih duša, koje se javljaju sa svojim komentarima, čim se u medijima objavi pozitivan članak o turskom članstvu", komentariše Die Presse.
Neke od prozvanih „glupih sitnih duša" već su poslale svoje komentare i na taj komentar austrijskog dnevnika Die Presse - "Turci ne žele u EU - je li to obećanje?"; "Turci kažu doviđenja? Adio, ariverderći!"; "Smemo li da se nadamo kako se to obećanje odnosi na sve Turke?"
