U Srbiji bi svi želeli da imaju javni televizijski servis, ali je izgleda malo ko spreman da uradi ono što mora kako bi taj javni servis najpre zaživeo, a potom i opstao.
Veliki deo građana ne želi da plaća pretplatu, što zbog nemaštine, što zbog nezadovoljstva programom, a država kao da ne želi da uspostavi sistem koji će RTS-u obezbediti finansijsku stabilnost i nezavisnost.
Procenat naplate pretplate je ispod 40 odsto na nivou cele Srbije, ali generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić u tome ne vidi potvrdu teze da ljudi ne žele javni servis.
- Procenat naplate u Beogradu je 63 odsto, a u Novom Sadu čak 70 odsto. Dakle, ljudi žele javni servis. U doba najbolje naplate, pre početka krize, Beograd je takođe plaćao 70 odsto, a RTS je godišnje prihodovao 106 miliona evra od pretplate i marketinga. Prošle godine prikupili smo samo 67 miliona evra - kaže Tijanić za Blic, i dodaje da je u javnom servisu višak više od 1.000 zaposlenih.
- Socijalni program je urađen. Ipak, nije lako u Srbiji u ovom trenutku 1.000 ljudi i njihove porodice oterati na kontejner - rekao je Tijanić.
Prema ranijem dogovoru sa državom, "prekobrojni" su dobili 200 evra po godini staža. Odlaskom 1.000 ljudi, RTS bi godišnje bio oslobođen troška od oko 12 miliona evra.
Inače, Vlada je prošle nedelje RTS-u odobrila i beskamatni kredit od 1,8 miliona evra, što je, međutim, samo mali deo potreba sistema koji ima 4.000 zaposlenih, Simfonijski orkestar, četiri hora, 30-ak dopisništava u svetu...
S druge strane, država nikako da pronađe sistem naplate pretplate koji bi omogućio finansijsku nezavisnost RTS-u. Jedan od predloga je da se primeni isti princip kao u Hrvatskoj, gde se pretplata naplaćuje u obliku poreza. Svi zaposleni građani, naime, imali bi svoj poreski broj, preko kojeg bi se kontrolisala primanja, a u slučaju da neko ne plati pretplatu, taj iznos bi mu automatski bio skidan s računa. Budžet HRT-a je, inače, oko 240 miliona evra.
RTV Slovenija se većim delom finansira od pretplate, koja na mesečnom nivou iznosi oko 12 evra. U Crnoj Gori pretplata je ukinuta pre skoro četiri godine jer nije imala učinka, u Mađarskoj se javni servis finansira iz budžeta, a pretplatu plaćaju samo ugostiteljski objekti. Ova obaveza ukinuta je i u Španiji i Bugarskoj.
