Ivan Bunčić je sve opisao na svom blogu pod nazivom "Kako je život nepredvidiv, j....m mu mater" i njegov tekst duboko je dirnuo mnoge. No, dok internetski korisnici čitaju tekst Ivan se sa suprugom ponovno nalazi u bolnici gdje Sofija dobiva insulnsku pumpu, a njeni roditelji se educiraju o novom načinu života.
Ivan je za Blic ispričao kako bi im život bio puno lakši da su na Zapadu jer Sofija u Srbiji ne može u vrtić jer joj tete prema zakonu ne smiju davati inzulin, a osoba koje bi za to brinule nema. "Nama ništa drugo nije ostalo, jedino da se supruga i ja smjenjujemo, uzimamo bolovanje, zovemo u pomoć bake i djedove", kaže Ivan čiju priču sa "Sofijinog bloga" prenosimo u cijelosti.
"Zdravo Sofija. Dugo nisam pisao. Imam svoje razloge. Evo tri i po godine. Pih, proletjelo je.
Pišem ti ovo dan prije nego što opet, sada već po 4. put idemo u Tiršovu. Zašto? Krenut ću od početka.
Bilo je ljeto. 2014. Prelijepo. Spakirali smo se. Auto je bio pun. Svi smo bili veseli. Duster je bio spreman da se ponovo spušta niz Soline. Prethodni put smo se zeznuli i nismo platili putno osiguranje pa smo pukli 60€ na pedijatra na Visu.
Na prijelazu u Višegrad si se ispovraćala. Nije ti bilo dobro. Pila si neko mlijeko. Razumljivo. Djeci je loše u kolima. Malo sumnjivo doduše, ti nikad ne povraćaš u kolima.
Stigli smo u Opuzen. “Tata nosi me!” “Bole me noge!” “Neću neću neću!”
U prvi mah pomislili smo da si se malko razmazila, ali Milici i meni je od starta nešto bilo sumnjivo. Prosto to nije bilo naše dijete. Naše dijete je nasmijano, voli se igrati, trči, skače po krevetu, igra nogomet. Prethodne godine na Visu na 10 stupnjeva nisi iz vode htjela izaći.
Ovoga puta ne.. Nosi me nosi me nosi me.. Piškiš k'o luda. Piješ vodu k'o luda.
Legneš gledati crtić prethodno si piškila, zamjenjena ti je pelena, praviš baru preko pelene…
"Školski primjer. Čudi me kako pedijatar nije svatio", reče pedijatar u Tiršovoj kad smo se vratili u Beograd.
Ali nismo se odmah vratili u Beograd. O ne. Dosta smo lutali. Prvo si počela disati ubrzano. Ja guglam nešto kao simptome, izlazi mi dijabetes. Hm, je***e, sjetim se Laka ima dijabetes, da nije i Sofija te sreće? Ma lud si – ne lupetaj – jedi govna – stvarno si debil – samo se zaj*****š – ne budali – šta ti pada napamet – malo je kenjkava – mnogo ste je razmazili – drska je – bezobrazna je – treba se aklimatizirati.
Odemo u petak u hitnu. Sumnjamo na neku upalu. Uha, dupeta, čega j****no god. Kažu u hitnoj, ništa strašno, neka mokri, neka pije vode, vlaga je malo je aklimatizacija, malo je crveno uho.
'Tajo hoću kući'
Ok, 'ajmo nazad. Povraćaš još jednom, i još jednom. Dišeš ubrzano. I brže i brže. 36 udisaja u minuti. Šta ćemo, dali su to neke ljekiće. Da vidimo kako ćemo za vikend. 40 udisaja u minuti. 16 je normalno.
Ide vikend. 'Ajmo sačekati kontrolu u ponedeljak. Ajmo sutra na plažu, sigurno će ti biti bolje pored mora. Ti si puna duha, hoćeš se igrati, malo si neraspoložena, malo plačeš, malo vrištiš ali hoćeš se igrati. Ide noć. Ijao. Dahtanje se nastavlja. Prolazimo nekako vikend sve vrijeme teško dišeš.
Ujutro mi spavaš na grudima dižeš se i tiho izgovaraš: “Tajo, ho..oo..ću kući” Odljepljujem. Govorim Milici da se pakiramo i krećemo za Beograd da nisam siguran da ćeš izdržati. Milica kaže da sačekamo kontrolu pa ćemo vidjeti.
Ponedeljak ujutro, idemo kod pedijatrice koja sumnja na astmu. Kaže vlaga je to je močvarno tlo, sigurno je neki početak astme, daje ti inhalator i pumpicu sa berodualom.
Prolazi još dva dana nije ti bolje. Ja i dalje guglam i pitam doktor interneta i svi simptomi ukazuju na dijabetes. Nisu ti mjerili šećer. Doktorica je rekla bit će joj bolje. Pitam Milicu – šta znači bolje – skočit će iz kreveta bolje ili malo će sporije disati i možda će htjeti nešto jesti bolje. Ne zna. Ne znam ni ja.
Hitna vožnja za Split i dijabetička ketoacidoza
Srijeda jutro. Rekla je da dođemo popodne, ja kažem Milici da se pakira i da krećemo ujutro. Spremamo Diksi (Milicina mama) da ćemo možda odmah u Split ako rezultati budu loši. Seoski liječnici vade krv, ali ne rade šećer. Rade rentgen, sumnjaju na hočkin, lupetaju gluposti. Kaže doktorica — moja Sofija ja sam mislila da ćeš ti meni trčeći na kontrolu. Usrala se. Nema pojma šta je. Rentgen čist, krv ko suza.
Izgovaram – Ljudi, ona mokri, pije vodu ko luda, malaksala je, izmjerite joj j***ni šećer. Nad**ana mlada doktorica iz Hitne, ajde dosado izmjerit ćemo joj šećer.
Ekran pokazuje – 24.1.
Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!
Pokušavaju te staviti na aparat, zakačiti na inzulin i infuziju – ne vrijedi. Kažem ni minut više da nam niste potrošili, u vozilo i vodite je za Split. Milica ulazi s tobom u sanitetsko vozilo, ja odlazim po stvari i putujem 157km/h ka Splitu. Je*i ga, Duster ne može brže.
Stižemo u sedam. Milica te je već vidjela na intenzivnoj, kaže još pola sata su se mučili da ti nađu venu kako bi te priključili na sustav.
Pitam šta je – Dijabetes Tip 1. Kako je – ne znamo. U ovom trenutku molimo se da pokazatelj koji je sad trenutno neki i neki bude bolji za nekoliko sati. Je***e, koji pokazatelj, šta..
Kaže doktorica da vas ne opterećujem izrazima ona je u teškoj dijabetičkoj ketoacidozi. To je stanje u kome je krv toliko kisela da je pitanje minute da li će osoba preživjeti ili ne. Nije baš tako rekla ali kao da je tako rekla.
Guglam.
Uslijed nedostatka inzulina koji se luči iz gušterače kada se unose željezni hidrati, šećer u krvi se taloži jer ne može ući u ćelije, jer nema inzulina da od tog šećera otvori vrata ćelije i stvori energiju.
Posljedica je to da prvo šećer u krvi raste, mokri se više i više se pije voda jer organizam želi izbaciti šećer. Ne uspjeva. Šećer raste. Energije nema. Malaksalost. Javljaju se ketoni. Proces razgradnje masti koja mora uslijediti jer organizam i od masti pokušava iščupati energiju. Nema energije. Kreće posljednja faza ketoacidoze ubrzano disanje. Pluća se pokušavaju bržim disanjem osloboditi ketona i šećera. Kada PH vrijednost padne na 6.7 nastupa smrt. Ph vrijednost izmjerena te noći bila je 6.93.
Brate, ONA JE IMALA PH 6.9!!!! Pa vi imate dijete Supermena! Nama je 7.1 teška intenzivna. – rekao je pedijatar na prijemu u Tiršovoj kroz tjedan dana.
Normalan PH krvi je 7.3-7.5. Noć pred ovo jutro bilo je nešto što vrlo teško mogu opisati. Ni dan danas nisam baš svoj kada se prisjetim. Negdje oko šest ujutro doktorica nam javlja da si se stabilizirala.
Povratak u Beograd, u bolnicu
Da ne nabrajam ludila koja nam se događaju u glavama. Telefon zvoni na sekundnom nivou. Gluhi telefoni, osiguranje, organizacija, aerodrom, Tiršova, pratnja, inzulini, psiholog, anesteziolog, hitna pomoć čeka na aerodromu u Beogradu, u Tiršovu stižemo tako što ja vozim Dustera do Beograda, Diksi sa mnom, Milica je sa tobom u avionu. Dušan me zove pita da li da me čeka u Slavonskom brodu ili negdje dalje. Vozim samo 157 na sat jer Duster ne može brže.
Stižemo u slično vrijeme u Tiršovu. Dobro si. I bićeš dobro. Kreće proces edukacije. Nemamo vremena za jadikovanje, za preispitivanja, za samokritiku, za samospoznaje, za nepravedan svemir, za uvijek je netko drugi kriv. To ne smije postojati. Ni dana bolovanja nismo uzeli. Nastavljamo život kao da se ništa nije dogodilo.
Privikavaš se na mjerenje šećera bez problema, za davanje inzulina inekcijama uvijek negoduješ ali si slatka kad izgovaraš:
-Jedan dva tri cetri pet sest sedam osam devet deset izasao beli mjesec na mjesecu pise volim te najvise.
Ide vrijeme. I leti, i već imaš 4.5 godine. I za svako kukanje, plač, nervozu i nemir prvo provjerimo je li ti šećer nizak ili visok, jesi li gladna ili si u nekoj infekciji. Za svako gup si tajo i gup gup i bezobazan.. znam da tako ne misliš..
Jer kada si u infekciji to je whole other game level. To je muka i briga da li da ti damo ovoliko inzulina ili onoliko inzulina,hoćeš či se ispovraćati pa je problem jer smo ti uopće dali inzulin, a šećer raste pa pada pa si nervozna pa nećeš jesti pa ludilo. Pratimo te svaki dan, niski šećeri su nam isto toliko, i više opasni. Ne smiješ nam upasti u hipoglikemijsku komu sad kad si toliko izgurala. :)
“Imam ja ortaka sa dijabetesom, to je laća sa tim se lako živi samo se ne smije jesti slatkiše”
U p***u materinu bre. Da li znaš kako izgleda kada ne spavaš 3 godine cijelu noć. Nego zaspiš pa se budiš u 3 ujutro da mjeriš šećer, pa error, pa ne vidiš, pa je niska, pa sok, ba budi dijete, pa plazma….
Da li znaš da dijete od 3 godine ne smije da zaj**ava s hranom? Da li znaš koje dijete ne zaj**ava s hranom?
Znam, sretni smo, nije rak, nije tumor, nije multiplaskleroza nije ovo nije ono. Ali nije JE*ENO lako.
Najzad, lako je samo srati i ostati živ.
Moja Sofija, ti rasteš u jednu prelijepu djevojku, balet ti ide sjajno, engleski učiš sama, crtaš a nisam ni shvatio da umiješ nacrtati neke stvari koje si mi jučer nacrtala..
'Ti si superherojka, ti si moj svijet'
Ti si najluđa i najslađa devojčica na planeti. Ti si superherojka.
Ja ću donesati Ja ću mu nedati Kopopac Nedobro Ti budi. A ja ću budati Ja ću da se pomanjim Preprećka Ja sam princezna Sa nekom drugom iđačkom Mašiđovona Osenosvestio se Kignja Daj mi Legokockovog konja i kucu Dudačak mač Ccaćka staza Škabeti da se zapokopčaš cći cći cći u tom tentutku uskusnog zeku Ceča Iija izgubničko jaje el si me zavumeo? bande mantil el si zabovaija? zasto mi proverujes telo? pošaljila si mi poljubac Baz Svekosni špageti bonjezi znaš šta-te (znate šta) bako ova moja mama je nepametna – kad su ti zabranili da izgovaras da je neko glup :)
Brzo ćeš odrasti. I sama ćeš nadgledati svoju ljubičastu inzulinsku pumpu. Hoću samo da ti se ispričam. I da ti kažem da te volim najviše na svijetu.
Ti si moj svijet.
Milice. Volim te. Bez tebe ništa ne bi imalo smisla. Hvala ti što se boriš zajedno sa mnom. Aj sretno sutra."
