Suzana Paunović direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava, prvi put nakon imenovanja u ekskluzivnom intervjuu za Trojku govori o stanju u oblasti ljudskih prava u Srbiji, ulozi regulatornih tela i značaju saradnje između vladinih institucija i nezavisnih tela koja se bave ljudskim pravima.
Kakvo je stanje ljudskih prava u Srbiji?
Stanje ljudskih prava u Srbiji mora imati stalnu uzlaznu putanju nezavisno od toga koja politička opcija je na vlasti.
Da li je ova Vlada na polju ljudskih prava napravila neke pomake?
U avgustu 2012. godine formirana je Vladina Kancelrija za ljudska i manjinska prava, i od formiranja pokrenute su brojne aktivnosti usmerene na donošenje Strategije za borbu protiv diskriminacije, Akcionog plana za sprovođenje Strategije za unapređivanje položaja Roma, redovno smo izveštavali međunarodna ugovorna tela, a intezivno smo se bavili i rešavanjem konkretnih problema sa kojima se u svom svakodnevnom radu susreću nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Tokom aprila Kancelarija će organizovati nekoliko konferencija koje će se baviti unapređenjem ljudskih i manjiskih prava, koliko će to uticati na poboljšanje opšteg stanja kada je zaštita ljudskih prava u pitanju?
Smatram da su ovakve konferencije veoma potrebne i korisne. Na ovaj način mi ćemo kroz razmenu iskustava i dobrih praksi sa zemljama zapadnog Balkana raditi na unapređenju ljudskih prava. Svakako da je u ovoj oblasti značajan doprinos i velikog broja aktivnosti Ministarstva pravde i državne uprave, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva prosvete i drugih akteri u Vladi.
foto: www.mc.rs
Kakva je uloga Parlamenta ili preciznije Odbora za prava deteta i Odbora za ljudska i manjiska prava i ravnopravnost polova?
Potrebno je i dalje jačati ulogu Parlamenta. Posebno su značajne aktivnosti Odbora za prava deteta i Odbora za ljudska i manjiska prava i ravnopravnost polova sa kojima smo imali veoma intenzivnu saradnju. Dalje jačanje kapaciteta nezavisnih regulatornih tela mora i dalje biti na vrhu lestvice prioriteta.
Zašto su važna nezavisna regulatorna tela za unapređenje stanja ljudskih prava?
Nezavisna regulatorna tela na koja ovom prilikom mislim, jesu Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Srbija je, ipak, država i društvo sa relativno mladom demokratijom. Iako nas već više od dve decenije karakteriše to što smo društvo u tranziciji, naše društvo ima i karakteristike postkonfliktnog društva i društva sa još uvek nedovoljno profilisanim zajedničkim demokratskim vrednostima. Unutar tih vrednosti nalaze se i one koje su veoma bitne za poštovanje i unapređenje ljudskih prava.
Da li su nam nezavisna regulatorna tela neophodna da bi se unapredilo stanje ljudskih prava u Srbiji?
Znate, kada imamo sporu, još uvek nedovoljno transparentnu i nereformisanu državnu administraciju, to znači da se njen neadekvatan rad odražava i na ostvarivanje prava građana. Kao korektiv u tom slučaju veoma je bitna funkcija Zaštitnika građana, koji će iz svoje uloge pomoći da rad državne administracije u većoj meri zadovoljava potrebe građana. Nama su nezavisna regulatorna tela potrebna, između ostalog, i zbog toga da institucije ne bi povređivale građane i građanke.
Koja su najkriticnija područja za stanje ljudskih prava u Srbiji?
Ključni problem Srbije danas je oblast ekonomije i tu se generišu najveći problemi i za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava. Neostvarivanje prava na rad, prava na isplatu zarade, neminovmo dovode do siromaštva porodica i pojedinaca. U siromaštvu je ostvarivanje većine ljudskih prava u visokom riziku. Vazno je i da se sprovođenje antidiskriminacione politike počne više sprovoditi na lokalnom nivou, u što većem broju opština u Srbiji, a posebno u nerazvijenim opštinama gde su rizici za ostvarivanje ljudskih prava i najveći.
Vi ste i predsednica Odbora za socijalnu politiku i lokalne inicijative SDPS-a, kako vidite ulogu vaše stranke u borbi za ljudska prava u Srbiji?
Socijaldemokratskoj stranci Srbije borba za poštovanje i unapređenje ljudskih prava su ključne vrednosti političkog delovanja. Stranka je sa svojim predsednikom Ljajićem postala prepoznatljiva po brojnim konkretnim aktivnostima koje su doprinele boljoj zaštiti prava najugroženijih društvenih grupa, siromašnih, dece, osoba sa invaliditetom, žena... Inicirali smo donošenje brojnih zakona, startegija, radili sa najsiromašnijim opštinama u Srbiji. Svi se sećaju kampanja o značaju tolerancije u Srbiji koje smo pokretali. Bili smo uvek tamo gde je najteže u Srbiji, bavili smo se poslovima koji su za druge bili nedovoljno “moćni “ ali od kojih je zavisio svakodnevni život velikog broja građana u Srbiji.
Šta planirate dalje? Da li ćete izaći sa nekim novim idejama?
Želimo da damo konkretne predloge za unapređenje položaja roditelja koji imaju decu sa smetnjama u razvoju, uključivanje radno sposobnih korisnika socijalne pomoći na tržište rada, unapređenje novčanih donacija koje idu porodicama sa decom putem dečijih dodataka… Naše aktivnosti biće usmerene na jačanje uloge odbornika SDPS u loklanim samoupravama da svojim konkretnim predlozima doprinesu u rešavanju svakodnevnih problema svojih građana.
