U Srbiji se toksične i ostale štetne materije nekontrolisano skladište, pišu "Novosti".
Građani Kovačice protestuju protiv izgradnje fabrike za preradu opasnog otpada, a istovremeno pobune protiv prljave tehnologije, deponije opasnih otpada i fabrika za reciklažu opasnih materijala javljaju se i u Šapcu, Ćićevcu, Ćupriji, Knjaževcu, selima Zajača i Krnjevo, u Trsteniku i na Zlatiboru, gde je predviđeno otvaranje pogona za preradu rude nikla.
- U Srbiji postoji više od milion tona istorijskog otpada, nastalog radom fabrika u prošlosti, a svake godine stvara se do 200.000 tona novog opasnog otpada, koji se nekontrolisano odlaže. Ukoliko se nešto od tog otpada uskoro ne zbrine na propisan način, može doći do ozbiljnih akcidenata s nesagledivim posledicama. Uz to vlasnik fabrike "Junirisk", za preradu opasnog otpada, planira da uvozi opasan otpad iz sveta, da ga transportuje kroz Srbiju do Kovačice i da tako truje naše njive i naše živote -, tvrdi Jan Pal, vođa ekološke pobune u Kovačici.
Iako država tvrdi da je u Srbiji zabranjen uvoz i primena tehnologija koje negativno utiču na zdravlje ljudi i zaštitu životne sredine, građani misle da se to ne poštuje. Uznemireni Zlatiborci, Užičani, Trsteničani, žitelji Kovačice i Inđije tvrde da Srbija uvozi prljavu tehnologiju, a i da će, na primer, proizvodnja nikla direktno ugroziti 15.000 meštana u najgušćem delu trsteničke opštine.
U Srbiji su sa stranim kapitalom izgrađene fabrike kamena, akumulatora, lekova, deterdženata, guma. Majdanpek i Požega su u rudarskoj prašini, a Pančevo pod smogom naftnih gasova. Pored Kovačice, u još osam gradova i sela traju protesti zbog toga što država i lokalna vlast žele da Srbiju pretvore u veliku deponiju opasnog otpada. Kakav sve opasan otpad truje Srbiju, rečeno nam je u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
U Srbiji postoje nuklearni, hemijski, medicinski, klanički, azbestni, fabrički i rudarski otpad, i svi oni su opasni. Pravu opasnost čini uglavnom istorijski opasan otpad iz postrojenja koja su ili u stečaju ili su zatvorena. Po zakonu, svaki proizvođač otpada treba sam da ga zbrinjava, ali kako Srbija nema postrojenje za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, on se privremeno skladišti u krugu fabrika. Privreda, uglavnom, vodi računa o svom otpadu, ali ima loših primera i akcidenata koje inspekcija sankcioniše.
Profesor Vladimir Jakovljević, sa Fakulteta bezbednosti, upozorava da naši proizvođači otpada ugrožavaju ljude i prirodu.
- Tečni otrovni industrijski i hemijski otpad se često ističe u rečne tokove ili na poljoprivredno zemljište, a medicinski otpad se baca u obližnje kontejnere. Seljaci u Bačkom Petrovcu su se pobunili jer veliki kombinati na njive bacaju ambalažu od hemijskog đubriva, koja je jako opasna. U selu Teočin na Suvoboru pronađeno je sakriveno više od 100 buradi sa otrovnim materijalom iz preduzeća "Zvezda Helios" -, kaže Jakovljević.
