Od prošlog popisa broj nepismenih prepolovljen, a onih sa visokim obrazovanjem povećan za četiri odsto.
Manji broj nepismenih može da se objasni i većim obuhvatom osnovnog obrazovanja, a i time što umiru generacije najstarijih građana, među kojima je najviše nepismenih
Svaki deseti građanin ima visoko obrazovanje, što je za četiri odsto više nego 2002. godine, pokazuju rezultati poslednjeg popisa stanovništva. Broj ljudi bez školske spreme je prepolovljen i sa 5,66 smanjen je na 2,68 procenata.
Manje je i nepismenih, i to za 45 odsto, rekao je Dragan Vukmirović, direktor Republičkog zavoda za statistiku, predstavljajući rezultate popisa koji se tiču pismenosti i obrazovanja stanovništva.
- Najviše osoba bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnim školom živi u Ražnju (37,92), Osečini (36,92), Gadžinom Hanu (35,85), Rekovcu (35,14) i Crnoj Travi (34,84) - analizirala je Snežana Lakčević, načelnik Odeljenja za popis RZS.
- Visokoobrazovani su najbrojniji u beogradskim opštinama Vračar (52,34), Stari grad (50,20), Savski venac (46,62), Novi Beograd (40,61) i u niškoj Medijani (34,73). Među visokoobrazovanima prvi put imamo za pet odsto, ili za 45.000, više žena nego muškaraca. - dodaje ona.
Neobrazovanih je i dalje najviše na selu, a prema njenim rečima, profil prosečnog analfabete je - žena starija od 70 godina, domaćica, koja živi na selu. Njihov broj, ipak, smanjen je za 105.000.
Od ukupne populacije starije od deset godina, nepismeno je dva odsto. Samo jedna petina nepismenih su muškarci. Kako je objasnio Dragan Vukmirović, manji broj nepismenih može da se objasni i većim obuhvatom osnovnog obrazovanja, a i time što umiru generacije najstarijih građana, među kojima je najviše nepismenih.
Broj onih koji potpuno ili delimično umeju da koriste kompjuter ujednačen je sa brojem ljudi koji ne sedaju za računar.
Komputerska pismenost nam je ispod proseka EU, ali smo bolji od Rumunije i Bugarske, objašnjavaju u RZS.
Potpunu kompjutersku pismenost ima 44 odsto gradskog i 20 procenata stanovništva na selu. Među kompjuterski nepismenima opet dominira Gadžin Han, gde tek svaki peti zna da koristi računar.
- Pod pismenima se smatraju svi građani koji umeju da pročitaju i napišu tekst koji se tiče svakodnevnog života. Ukoliko samo umeju da se potpišu, ne spadaju u kategoriju pismenih - naglasila je Snežana Lakčević.
- Svetski standardi kažu da je nepismenost iskorenjena u zemljama gde je broj nepismenih ispod jedan odsto.
Kod nas je ovako dobra slika samo među mađarskom, slovačkom i rusinskom populacijom. Mađari imaju 0,7 odsto analfabeta, a Slovaci i Rusini po pola procenta.
S druge strane, svaki deseti stanovnik Bojnika jedva ume da se potpiše.
U Crnoj Travi takvih je 7,58 odsto, u Gadžinom Hanu 7,28, Merošini 6,77 i Medveđi 6,29 procenata.
Beograd je na začelju po nepismenosti, koja je najmanja u Starom gradu, na Vračaru i Savskom vencu, u Rakovici, kao i u niškoj opštini Medijana.
