Profesor lingvistike i stručnjak za južnoslovenske jezike Robert Grinberg rekao je da danas teorija o različitim jezicima u novonastalim državama predstavlja političku priču, a da će se tek za nekoliko decenija videti da li će to u praksi zaživeti.
Grinberg, koji je doktorirao na Jejl univerzitetu, a sada predaje lingvistiku na Univerzitetu Ouklend na Novom Zelandu, gostovao je na tribini Vudro Vilson centra u Vašingtonu, koja se bavila temom jezika na prostoru bivše SFRJ. On se složio sa konstatacijom jednog od učesnika tribine da narodi u bivšim jugoslovenskim republikama, koji su govorili nekadašnji srpskohrvatski jezik, i danas mogu u 100 odsto slučajeva da se razumeju kad govore.
- Za nas koji smo znali za bivšu Jugoslaviju ili živeli u toj državi, to ni danas nisu različiti jezici. Ali, za decu koja stasavaju sa novim knjigama i prosvetnim planovima, ti jezici bi mogli da postanu različiti. Rezultat ćemo videti za nekoliko decenija - kazao je ovaj lingvista, a prenosi Tanjug.
Grinberg smatra da je prvobitna odluka hrvatskih vlasti da u Vukovar vrate ćirilicu, verovatno deo pritiska Evropske unije na tu zemlju.
On je posebnu pažnju posvetio bošnjačkom jeziku, objašnjavajući situaciju u Bosni i Hercegovini i Sandžaku. Prema njegovim rečima, srpski ustav ne priznaje bošnjački jezik kao zvaničan službeni jezik u državi, ali priznaje njegovo postojanje, dok za vreme vlasti Slobodana Miloševića on nije bio priznat kao jezik.
Kao primer neujednačenosti zbog toga kako se zvanično u nastavi sada zovu novi jezici, profesor je naveo slučaj Rožaja, gde se prema školskom nastavnom planu jezik koji deca uče zove crnogorsko-srpski-bošnjački-hrvatski.
Grinberg je upozorio da radikalne frakcije Bošnjaka u Sandžaku žele jače veze sa Sarajevom, što stvara tenzije sa srpskim vlastima, a kao jedna od tema pominje se i jezik.
- Moguće je da će to biti sledeće veliko pitanje u godinama koje dolaze - zaključio je profesor lingvistike.