Facebook nam stalno donosi interesantne priče o životima malog čoveka. Ni ovog puta društvena mreža nas nije razočarala, pa smo se preko priče Sanjina Rašidovića upoznali sa neverovatnom devojčicom Anikom, koju nam je preneo portal kalesijski.com.
Fotografija koju je objavio ovaj plemeniti čovek pobrala je skoro 8.000 lajkova, a na njoj su drugari – Sanjin i Anika.
Uz fotografiju Sanjin je ostavio i poduži komentar koji nam je razgalio srca.
Ovaj divan čovek napisao je na svom Facebook-u:
“U posljednje vreme u gradu se pojavila mala Romkinja Anika (ili kako reče ima još jedno ime ali ga ne zna), sa kojom sam postao "drug", često progovorimo po koju reč, a naterala me na razmišljanja gledajući nju i decu/unučad mojih prijatelja. Vesela je svako jutro, ponekad nenaspavana, uvek bosonoga, neuredne kose… Anika ima 5 ili 6 godina, ne zna ni ona, nije upisana u knjige rođenja, ima nekoliko braće i sestara. Nije birala, ali je dobila nesreću da je tako rođena, pa trči bosonoga oko stolova, neće ići u školu, noću stanuje u kartonskoj kutiji bez struje, vode, televizora, računara… Srećna je kad nije gladna… Nije lukava, ako nešto jede dođe i upita me jesam li gladan nudeći mi pola sendviča. Kada je odvedem da jede, kaže ne zna koristiti viljušku i nož: Ako je žedna zadovoljna je i sa čašom vode, mada ponekad ponosno u prolazu mahne flašicom soka… Danas smo ja i moj drug Nino je sreli i ona je srećna pričala sa nama kako joj je drago sto ima prijatelje kao mi... Otišli smo u radnju, Anika je ponosno odabrala pantalone i haljinicu, umila se vlažnim maramicama i bila je prava devojčica. Kasnije sam je sreo i rekla mi je da je našla "baletanke" da joj se sviđaju i onda smo i njih kupili /sa čarapicama iste boje/ pa je sva srećna mi ispričala kako joj govore "kako si se sredila " i ponosno je šetala sa mnom... Ipak, mnogi od nas možemo naučiti od nje. Ona ima iskren osmeh, kada je srećna to i pokaže, nema maske na licu kao većina ljudi, ne zna biti licemer, ona se bori da preživi... Odrastaće na ulici, bosonoga, spremati se za borbu sa životom na ulici, jer nije imala sreću da ima roditelje koji imaju normalnu kuću, normalan odgoj... Nju odgajaju ljudi na ulici kako se ophode prema njoj, neko drsko, neko lepo… Ona je samo jedna devojčica koja se bori da preživi. Ni jedan frizer ne želi da je odvedem da je sredi... I žao mi je Anike i takve dece, koja su najslađa u tim godinama, kada postavljaju milion pitanja, ali na njena pitanja niko joj ne daje odgovor... Svi će je oterati, a ona će i dalje neumorno morati obilaziti ulice i stolove da preživi. Moja "drugarica" Anika je pravi borac, voleo bih da može imati neku udomiteljsku porodicu, da kao i svi mi ima svoje sne... Srećno joj bilo i neka je sreća prati.”
