Šest miliona evra provizije u kupoprodaji smederevske železare “Sartid”, prema nalazima istrage, a kako ekskluzivno saznaje “Blic”, otišlo je na račun revizorske kuće “Dilojt i Tuš”, čiji je predsednik bio biznismen Danko Đunić.
Novac je potom otišao u nekoliko pravaca, a na čije račune, trenutno je predmet istrage.
- Preko međunarodne pravne pomoći, od Amerike, Holandije i Kipra, zatraženo je da dostave podatke o novčanim transakcijama koje su obavljene nakon što je provizija od šest miliona evra otišla na račun “Dilojta” - kaže za “Blic” izvor iz MUP Srbije.
On navodi da to nije jedini sporni iznos u privatizaciji “Sartida”. - Otkrivena je još jedna manja suma koja je nestala u razlici uplate, ali i tu se radi o milionima evra za koje se takođe ispituje gde su završili - otkriva izvor “Blica”.
U dosadašnjoj istrazi Radna grupa Uprave kriminalističke policije, koja vodi slučaj nekoliko puta, pokušavala je da stupi u kontakt sa Đunićem, ali on nije u Srbiji. - Đuniću su upućivani pozivi na saslušanje, ali je svaki put stizao odgovor da on nije u zemlji. Pretpostavljamo da je u SAD - kaže izvor “Blica”. U policiji navode i da je Đunić jedini učesnik privatizacije smederevske železare koji nije saslušan, dok su na razgovoru do sada bili Nemanja Kolesar, kome je određen pritvor, kao i Goran Kljajević, Miroljub Labus, Aleksandar Vlahović i Božidar Đelić.
U vreme prodaje smederevske železare 2003. Labus je bio potpredsednik savezne vlade i ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Vlahović ministar privrede i privatizacije, Đelić ministar finansija, a Kolesar šef radne grupe za privatizaciju „Sartida“.
Procenu vrednosti “Sartida” radili su, prema preporuci tadašnjeg predsednika Trgovinskog suda Gorana Kljajevića, revizorske kuće “Dilojt i Tuš” i Ekonomski institut.
Đunić je kao vlasnik Ekonomskog instituta radio procenu vrednosti kompanije. Pre privatizacije železare direktor “Dilojta i Tuša” bio je Vlahović, sa kojim je Đunić kasnije osnovao firmu “Eki investment”.
- U privatizaciji “Sartida” je nekoliko spornih stvari: to što je kompanija prodata američkom “Ju-Es stilu” neposrednom pogodbom, što je pre privatizacije uveden stečaj, a prilikom prodaje za 23 miliona evra dugovi od 1,7 milijardi dolara prebačeni su na državu - kaže izvor Blica.
