Od kako je “Simpu” blokiran račun, prema saznanjima “Blica”, u dva dana, u petak i ponedeljak, povučeno je svega oko 7,6 miliona dinara od ukupno 1,2 milijarde koliko se od te firme potražuje za neplaćene doprinose. Zbog spornog povlačenja, poznavaoci poreske problematike sumnjaju da je neko “na vreme sklonio pare na račune kćerki firmi koji zasad nisu blokirani”.
Niko osim poslovne banke ne zna koliko je para bilo na računu „Simpa“ pre blokade, ali nije uobičajeno da je prvog dana prinudne naplate povučeno svega 6,7 miliona, a sledećeg radnog dana tek oko 900.000 dinara, posebno ako se zna da garniture „Simpa“ koštaju od oko 30.000 do 200.000 dinara.
- Sedam miliona dinara je ništa u odnosu na ukupan dug za doprinose koji su se obavezali da će platiti državi do sledećeg petka. Može biti da su, znajući da će biti blokirani, sklonili novac na nedostupne račune svojih zavisnih firmi - kaže za “Blic” prof. dr Ljubomir Madžar.
Ova situacija, kaže on, može da se tumači i time da “Simpo” zaista nije imao novca na računu, što dalje ukazuje da je postao “kandidat za bankrot”.
- Sve i ako su sakrili pare, moraće da ih iskopaju jer ako ne ispoštuju dogovor s državom, izlažu se velikom riziku. Ako od 1,2 milijarde oni zaista nisu u stanju da uplate više od sedam-osam miliona, to je stanje za bankrot - navodi Madžar.
Takva situacija, dodaje on, može da se završi likvidacijom ili velikom reorganizacijom, gde bi poverioci preuzeli kompaniju i tražili nova rešenja.
- A ako vlast bude poštena kao što se predstavlja javnosti, moraće da pronađe i ko je odgovoran za višegodišnje neplaćanje dugova - poručuje naš sagovornik.
Kako “Blic” nezvanično saznaje, kad država postane vlasnik 70 odsto “Simpa”, planirana je i smena direktora.
Ta će firma teško ispuniti obavezu, uveren je dr Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta.
- Jasno je da “Simpo” ima velikih problema da ispoštuje dogovor. Ako do obećanog roka ne uspe da plati dug, to će biti potvrda da je država s konverzijom napravila još jedan loš potez. Preuzimanje “Simpa” je politički kompromis, jer nije od strateške važnosti, niti pravi ni ekstradobit - tvrdi on. Pitanje je sada, kaže Savić, da li država ima toliko novca da bude najveći preduzetnik. Ako se ovo rešenje primenjuje samo na pojedina preduzeća, zašto onda baš ta? Argument da od “Simpa” živi 5.000 radnika i 10.000 porodica mogao bi da se primeni i na brojne druge firme - kaže Savić.
