Srbija je lider po cenama u regionu, najviše kada je reč o prehrambenim proizvodima, podatak je sajta Makroekonomija. Radio televizija Srbije objavila je da stanovnik Srbije godišnje pojede oko 15 kilograma svinjskog mesa, a stanovnik EU u proseku duplo više.
Monopolizovano tržište, prošlogodišnja suša i nedovoljne subvencije u poljoprivredi, doveli su do poražavajućeg prvog mesta, procenjuju stručnjaci.
Vojislav Stanković iz Privredne komore Srbije kaže da problem treba tražiti i u niskim subvencijama koje su tri do pet puta niže u odnosu na Hrvatsku i Sloveniju, kako po glavi stanovnika tako po hektaru obradivih površina.
Cene je krojila i prošlogodišnja suša, kažu pojedini ekonomisti. Ipak, njihove prognoze su optimistične.
Ekonomista Goran Nikolić kaže da je od početka godine zabeležen veoma nizak rast cena praktično stagnaciju.
- Imajući u vidu da je na pomolu dobra poljoprivredna godina, možemo očekivati da će cene hrane značajno usporiti tako da ove godine možemo očekivati relativno spor rast cena hrane - kaže Nikolić.
Za godinu dana u Srbiji je hrana poskupela čak 12,99 odsto, Makedoniji 5,3, Crnoj Gori 6,5. Sloveniji 3,3 a Hrvatskoj 6,5 odsto. Istovremeno, električna energija čija cena takođe ulazi u vrednost prehrambenih namirnica, pored Hrvatske, najmanje je porasla u Srbiji.
Porast cena za zaštitnike potrošača nije iznenađenje jer su to najavljivali, kako kažu, i to na sav glas. Ocenjuju da je srpsko tržište monopolizovano i zatvoreno.
- Nedopustivo je da su cene proizvoda domaćih proizvođača kud i kamo veće u odnosu na iste proizvode u zemljama u okruženju i onda vam prosto para uši i smeta podatak da je ulje u Srbiji poskupelo 15 odsto, a u Makednosi svega jedan odsto, a to je naš proizvođač - kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS).
Na stabilniju poljoprivrednu politiku, bolju ponudu i pad cena, najveći uticaj imaće, procenjuju stručnjaci, nastavak evrointegracija i konkurencija.
