Ulični zabavljači uskoro će na beogradskim ulicama nastupati samo ako budu imali dozvolu gradskih vlasti. Da bi je dobili, moraće da prođu audiciju koja će biti održana u martu.
Lokacije na kojima mogu da nastupaju biće obeležene, a najviše će ih biti u Knez Mihailovoj, gde prema procenama gradske komisije ima mesta za 15 umetnika.
Dozvolu da svira u Beogradu već je dobio Neven Kogović i time postao prvi profesionalni gradski zabavljač, pišu Novosti.
U rano jutro, svakog dana u sedam sati ovaj 30-godišnji muzičar dolazi na posao sa gitarom, usnom harmonikom i povećom praznom konzervom.
Zelenjak već ima profesionalnog uličnog svirača
Njegovo radno mesto je trotoar u podzemnom prolazu na Zelenom vencu. Umesto radnog stola i stolice, ima jedan kvadrat betona za sebe i pešačku stazu dugu 44 metra za svoju publiku. Upitan da li mu je teško da svira i peva usred zime kad košava pravi promaju, on kaže da nije jer ima najlepšu publiku na svetu.
- Ovde dnevno prođe pola miliona ljudi. Iako ljudi žure na posao ili se vraćaju kućama, većina me pozdravi rečima, neki mi pruže ruku, pojedinci stanu, slušaju me desetak minuta i ostave bakšiš - priča Kogović.
Posle putovanja po bivšim republikama, pre pet godina skrasio se na Zelenom vencu. Pomešao se sa uličnim prodavcima garderobe, pekarima i prosjacima koji rade na popularnom Zelenjaku.
Prolaznici brzih koraka u svojoj žurbi uspeli su da primete da je mladi muzičar sa neobično crnom bradom vredan pažnje.
- Izvuče iz nas osmeh, malo zadovoljstva, oraspoloži - objašnjava gospođa u belom kaputu, dok stavlja 50 dinara u muzičku konzervu.
Na velegradskom betonu svirač Neven Kogović dnevno, kad je publika najzadovoljnija, zaradi i do 800 dinara. U večernjim satima radi u KUD "Svitanje" i daje privatne časove gitare.
Najvažnije mu je, kaže, što je zaradio poštovanje Beograđana. Tome, pored dobijene dozvole za rad, svedoči i to što mu je grupa građana omogućila da snimi disk, a jedna gospođa ga čak i prijavila na takmičenje "Ja imam talenat".
- Beograđani su meni obezbedili dozvolu za rad, ja im uzvraćam muzikom. Biti svirac na ulici ili u dvorani, u krčmi ili na poselu, znači biti odlučan u pokušaju da muzikom i pesmom probijem oklop koji nam onemogućava dodir sa svetim duhom umetnosti u nama i oko nas - priča Kogović.
