Pretresajući 50 istraživanja koja su ispitivala šta je to što ljude čini srećnima, a šta nesrećnima, stručnjaci su zaključili da postoji barem pet univerzalnih strategija koje deluju pozitivno na svakoga.
Kako biti srećniji? Tri američka eksperta, Dženifer L. Ejker, profesorka sa Stenforda, Melani Rud, sa Stenforda i profesorka Kejsi Mogilner ukazuju na naučno dokazane puteve ka sreći.
Nakon pomnog analiziranja 60 akademskih studija na temu sreće preporučuju pet načina koji mogu usrećiti svakoga:
1. Vreme provodite sa pravim ljudima.
Čini se jednostavno. Ali, ko su pravi ljudi? Nažalost to uglavnom nisu oni sa kojima radimo - a sa njima smo najviše. Ljudi koji vas usrećuju u pravilu su prijatelji van posla, porodica i oni prema kojima gajimo romantična osećanja. Zbog toga je jedan od ključnih uzroka sreće, radimo li sa prijateljima ili da nam je šef simpatična osoba. Još jedan faktor sreće je vreme koje provodimo vodeći kvalitetne razgovore. Izbegavajte besmisleno čavrljanje jer ono uglavnom ubija sreću. Želite li biti srećniji izaberite par kolega sa kojima ćete smisleno pričati. Besmisleno čavrljanje po hodnicima samo će vas iscrpeti.
2. Vreme provodite u društvenim aktivnostima poput volontiranja
Posao su tu ne ubraja. Izuzev ako vaš posao nije specifičan i ispunjava vas, a kolege su vam najbolji prijatelji. Nažalost (studije su dokazale) posao nije mesto koje nas društveno ispunjava. A ako putujete zajedno sa nekim na posao to je posebno loše - kod ljudi uglavnom češće izaziva nesreću nego sreću. S druge strane volontiranje je često vrlo dobar način da se ljudi osećaju srećno.
3. Razmišljajte o srećnim trenucima
Sećate se lepih trenutaka iz prošlosti? Sećate li se svojih najsrećnijih dana? Pogledajte slike iz tog vremena i češće ih se sećajte. Moglo bi vam pomoći da kreirate slične trenutke u budućnosti. Češće se sećajte osoba koje vas usrećuju i tokom dana im pošaljite lepu poruku ili im lično recite nešto dobro kako bi još više učvrstili odnos koji imate. I samo što pomislimo na nešto prijatno uključujemo deo mozga povezan sa prijatnošću. Često se baš zato više radujemo očekivanju nečeg što želimo nego samom događaju. Najbolji je primer je planiranje putovanja, koje je za neke prijatnije i od samog puta.
4. Dobijte na vremenu - iskoristite ga bolje
Fokusirajte li se na trenutak u kojem se smanjuje stres i potreba za žurbom. - Dišite sporije. Samo nekoliko minuta. Ljudi koji je u jednom ispitivanju trebalo da po pet minuta dnevno dišu duboko i sporo osećali su da sve više imaju vremena ida im se dan nekako odužio. - Volontirate li osećaćete da imate više vremena nego što ste mislili. Trošite li vreme na druge shvatićete da imate više slobodnog vremena nego pre. Verovatno i zato jer ćete zaokupljeni zanimljivijim aktivnostima vremenom izbaciti "žderače" vremena kao što su TV i internet, video igrice. - Platite nekome da obavi ono što vi mrzite. Obaveze koje ne volimo nas u pravilu unesrećuju. Ako sebi možete priuštiti platite ljudima da vam peglaju, čiste ili kuvaju. Tako ćete ne samo izbeći neželjene poslove već kupiti vreme koje ćete provesti u prijatnijim aktivnostima.
5. Budite svesni da starenje menja pogled na sreću
Kod mladih sreća se često povezuje sa uzbuđenjem, a kod starijih sa osećajem mira. Mladima je veća sreća da provode vreme sa uzbudljivim novim ljudima dok je starijima prijatnije da ga provode sa bliskim starim prijateljima i porodicom.
