Prodavci raznih alternativnih preparata i nadrilekari, koji navodno leče rak, zarađuju u Srbiji ogroman novac na muci gotovo 80.000 obolelih od malignih bolesti.
Kao "čudesni" lek protiv karcinoma na različitim organima, u oglasima i putem interneta, reklamira se sve i svašta: od čajeva, kapi, tinktura za masažu, petroleja, hrskavice ajkule, do magneta i "svemogućih" koktela vitamina i minerala.
Ankete sprovedene među onkološkim pacijentima pokazuju da se za neke od ovih preparata, kao za slamke spasa, hvata čak dve trećine od ukupno oko 120.000 onkoloških pacijenata, pišu Novosti.
Za alternativnu terapiju se izdvaja čitavo bogatstvo, jer neki od ovih preparata koštaju koliko i pojedini citostatici. Tako, za jednu turu tzv. mineralne terapije oboleli izdvajaju i po 350 evra. Tinkture za masažu koštaju oko 80 evra, a kubanske ”vidatoks” kapi, nabavljene u Albaniji, putem interneta, prodaju se za 240 evra po bočici od 30 mililitara!
Ni za jedan od ovih preparata ne postoje dokazi o lekovitosti, a ako su uopšte i ispitivani, u najboljem slučaju kontrolisano je da li su mikrobiološki ispravni.
- Oko 70 odsto naših pacijenata, pored zvanične terapije, uzima i alternativnu. Ti preparati, nažalost, pored toga što nemaju nikakvo dejstvo na karcinom, mogu da škode obolelom - kaže za Novosti profesor dr Dušan Jovanović, direktor Instituta za onkologiju u Sremskoj Kamenici.
- Imali smo dosta pacijenata koji su "lečeći" rak petrolejom, ili po savetu nadrilekara tzv. apsolutnim dijetama, tokom kojih ne uzimaju ni hranu, ni vodu, ugrozili sami sebe. Nadrilekarstvo je krivično delo i trebalo bi daleko strože da se sankcioniše nego što je to sada slučaj. Lično mislim da ne bi smelo da se toleriše ni reklamiranje, a kamoli prodaja preparata koji navodno leče rak - dodaje Jovanović.
Poražavajuća je, međutim, činjenica na koju upozorava dr Vladimir Kovčin, onkolog i direktor KBC "Bežanijska kosa", što se dešava da pacijenti odbiju da primaju hemioterapiju jer žele prvo da probaju neke prirodne preparate. Takođe, dešava se i da pacijenti tokom lečenja odustaju od terapije da bi probali alternativnu medicinu.
Lekari kažu da pacijente ne treba osuđivati kad pored klasične, uzimaju i alternativnu terapiju, jer je kada je tako teška bolest u pitanju, važna i nada obolelog u izlečenje. Problem može da se napravi ako pacijent ne kaže lekaru šta uzima od alternativne terapije, jer ona u kombinaciji sa zvaničnom može da izazove neželjene efekte.
- Retko se dešava da pacijenti sami kažu da uzimaju alternativna sredstva, a siguran sam da više od 50 odsto obolelih od malignih bolesti koristi i neku drugu terapiju pored klasične koju propiše lekar - kaže za Novosti profesor Kovčin.
On kaže da se uvek trudi da sazna šta još uzimaju pacijenti i da to upiše u istoriju bolesti.
- Na sreću, većina tih preparata nije štetna. Među njima ima i onih koji deluju terapijski, ali ne kao ”čudotvorni” lekovi za izlečenje, nego tako što mogu da doprinesu lakšem podnošenju citostatika, održavanju kondicije organizma, povećanju apetita. Siguran sam, ipak, da bi iznošenje netačnih podataka u reklamiranju moralo da se sankcioniše, a sve što se se reklamira ili napiše, moralo bi da se potkrepi valjanim naučnim dokazima - kaže Kovčin.
Za razliku od oglasa i interneta, u apotekama se, pored zvaničnih lekova, mogu naći samo pomoćna lekovita sredstva kao što su imunostimulansi i vitamini. Ti preparati mogu da olakšaju lečenje hemioterapijom ili radio-terapijum, koje najveći broj obolelih teško podnosi.
Po zakonu mogu da se oglašavaju isključivo kao preparati koji pomažu opštem stanju organizma, a nikako kao nešto što ima efekta u terapiji raka.