Jadranka Jovanović: Prijateljstvo kao fatalna ljubav

Operska diva je ekskluzvino za „Trojku“ odgovorila na nekoliko pitanja

25.3.2013.
6:05
VOYO logo

Primadona Beogradske opere Jadranka Jovanović održaće koncert 7. aprila s početkom u 20:00 časova u "Sava Centru". Na koncertu pod nazivom "Prijatelji zauvek" operska pevačica će kroz bogat program, uz orkestar Ministarstva odbrane “Stanislav Binički”, pod upravom Vojkana Borisavljevića i goste, publiku provesti kroz različite muzičke žanrove: ariije iz opera, opereta i mjuzikla, velike hitove pop muzike, filmsku muziku, kao i mnoge druge.

Evo šta je operska diva, ekskluzivno, rekla za "Trojku".

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Imate bogatu kako domaću tako i inostranu karijeru. Nastupali ste na preko 100 operskih i koncertnih pozornica širom sveta, poput Milanske skale, teatra Munisipal u Rio de Ženeiru, Bunka Kaikian u Tokiju kao i mnogim drugim. Kako jedna diva poput Vas provodi svoje slobodno vreme?

Nažalost slobodnog vremena je jako malo. Kada nemam nastupe tu su naporne probe. Moram da vezbam svakog dana, potrebna mi je velika kondicija jer za repertoar koji ja izvodim potrebno je telo sportiste. Pored toga potreban je i jedan istraživački rad, inovacija, razmišljanje i samoća u kojoj ja zapravo tragam za novim idejama. Kokteli, prijemi, predstave, emisije, intervjui su svakako deo moje svakodnevnice ali ne žalim se. Slobodno vreme provodim sa meni dragim ljudima, a najdragocenije je kad je tu moj sin Vukan.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Koncert nosi simboličan naziv “Prijatelji zauvek”. Da li vi imate “prijatelje zauvek”?

Jako sam zahtevna u prijateljstvu. Nežna sam, pažljiva, promišljena prema onima koje smatram prijateljima, mnogo dajem ujedno isto toliko i očekujem. Ljudima koji su oko mene trudim se da neke stvari opraštam kao i oni meni jer ljudi se menjaju i svi mi grešimo. Malo je pravih prijatelja, ali onda kada shvatite da zaista postoje, čuvate ih, jer za mene je pravo prijateljstvo kao najveća i najfatalnija ljubav!

Da li je jedan od Vaših najvecih prijatelja Vaš sin Vukan i koliko Vam njegova podrška znači?

On je svakako najiskreniji. Uvek je pozitivan i optimističan, daje mi veliku energiju kako u životu tako i u poslu. Karakterišu ga analitičnost i objektivnost, samim tim njegovo mišljenje izuzetno cenim. Osnov svega je dobrota, ljubav i poštovanje a to su svakako njegove osobine, koje ujedno i čine naš odnos zdravim i otvorenim.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Nedavno ste imali uspešnu turneju po SAD. Kakvi su vaši utsici sa turneje?

Imala sam dve turneje. Prvu krajem 2011. godine u Klivlendu, Čikagu, Njujorku, Vašingtonu i ona je bila izuteno plodonosna. Drugo gostovanje bilo je krajem prošle godine. Donelo mi je velike fizičke i psihičke napore jer sam stigla u vreme kada je Ameriku pogodio uragan, pa je moj nastup u jednoj od najprestižnijih koncertnih dvorana na svetu, njujorškom “Karnegi holu” otkazan. Dobila sam novi termin 3. juna i jako se radujem novom susretu sa američkom publikom.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Koncert u Sava Centru imaće interesantan i raznovrstan program? Šta publika može da očekuje 7. aprila?

Kao i uvek biće dosta popularne klasike poput Šuberta, Rosinija, Bizea i mnogih drugih. Na repertoaru će se naći i filmska muzika, evergrin, ali bice i nekih inovacija. Meni je najvažnije što ću imati tri potpuno nove kompozicije koje će se prvi put čuti u Beogradu, prva izvođenja. Publika će čuti deo programa koji je trebalo da izvedem u njujorškom” Karnegi holu”. Svet je pun fantastične muzike i težim ka tome da publika ovde kod nas čuje nešto novo.

Vaša bogata karijera traje već više od 30 godina. Dok ste se školovali i bili na početku karijere ko su bili Vaši uzori i kako se osećate danas kada ste Vi uzor mladim operskim pevačima?

Autentičnost je jedna od najbitnijih stvari jednog umetnika u ostavljanju traga u univerzumu. Upravo zbog toga što sam svesna koliko je potrebno truda i rada za uspeh često nalazim razlog za odavanje priznanja ljudima. Divila sam se putevima fantastičnih umetnika, mnogih nažalost danas više nema, ali imitirajući nekog ne stignete ni do njega, a sledeći sebe stignete do cilja. Ko god je uspešan u svom poslu, doprinos tom uspehu su upravo autentičnost, različitosi i originalnost.

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Kako komentarišete domaću muzičku scenu i to što je klasična muzika znatno manje zastupljena u odnosu na novu, komercijalizovanu muziku?

O tome više ni ne razmišljam. Sviđa mi se svaka muzika koja je dobra i koja dođe do mog srca. Klasična muzika je moj izbor jer se u njoj krećem i ponašam prirodno. Imam svoju publiku, možda neki ljudi na moje nastupe dolaze iz radoznalosti ali prvenstveno zato što mi veruju. Ako sam išta dobijala bezrezervno u ovoj zemlji to su ljubav i poštovanje moje publike, na ulici, u svakodnevnom životu, koliko god na nekim drugim mestima gde su drugi ljudi odlučivali o meni bivala uskraćena. Kada dugo postojite, nije to samo profesija i scena. Koliko ste iskreni prema drugima a samim tim prvenstveno prema sebi, koliko ste svoji kao ličnost, čini celinu koja ostavlja utisak na publiku. Laž je postala sastavni deo života. Ona se podrazumeva, čak je i obavezna. Ona se toleriše i njoj se aplaudira. Mnogima je ceo život laž !

Tekst se nastavlja ispod oglasa

Posle 12 godina ponovo ste se našli u ulozi Prićipese u operi “Adrijana Lekuvrer” koja se izvodi na Velikoj sceni Narodnog pozorišta. Kako se osećate u novoj/staroj ulozi?

Ovu ulogu sam prvi put pevala sa Plasidom Domingom i Mirelom Freni u Barseloni u teatru Liseo koji ima oko 2500 mesta i savršenu akustiku koja se retko oseti u tako velikom prostoru. Premijera je bila jedna od meni najznačajnijih svetskih angažovanja koja sam imala u svojoj karijeri. Nažalost, beogradska publika je bila lišena te uloge 12 godina.

Nepristojno retko sam bila uvršćivana u repertoar Beogradske opere, bivala sam sistematski potiskivana.Ali, ne žalim se, to me je samo ojačalo i nateralo da radim mnoge druge stvari, kao što su nastupi u Sava Centru, Kolarcu, inostrana karijera, što možda ne bih mogla da sam bila stalno angažovana u teatru u kom sam zaposlena, u Narodnom pozorištu, u rodnom gradu Beogradu. Žao mi je što se dan posle tog izvođenja Velika scena zapalila. Taj incident imao je u mom slučaju i duhovitu stranu. Prepričavanje šala poput onih kako sam nastupila posle 12 godina i zapalila scenu jer se pozorište radovalo. Kao i ona da je do požara došlo kako ne bih imala prilike ponovo da nastupam u toj ulozi (zapalio se deo dekora te predstave).

sjene prošlosti
Gledaj odmah bez reklama
VOYO logo
Još iz rubrike
Image

Artistico predstavlja zanimljiv festivalski program i poziva na najkreativniju nabavku poklona

Još iz rubrike
Image

Artistico predstavlja zanimljiv festivalski program i poziva na najkreativniju nabavku poklona