Stanovnici Fort Džejmsa, prve kolonije engleskih doseljenika u Americi, očigledno su pribegli kanibalizmu kako bi preživeli tešku zimu 1609. godine.
Stari dokumenti su već upućivali na postojanje ljudožderstva među kolonistima, ali su dokazi o tome dobijeni tek proučavanjem kostiju 14-godišnje devojke koje su nedavno otkivene na tom istorijskom nalazištu, nadomak Džejmstauna, u američkoj državi Virdžiniji, navodi Tanjug.
Tokom surove zime 1609, godine, kada je od gladi umrlo gotovo 80 odsto kolonista, pojedini članovi zajednice pokušali su i uspeli da izvuku koštanu moždinu kao i deo tkiva lica i grudi umrle devojke kako bi se prehranili, objasnili su antropolozi američkog Prirodnjačkog muzeja u Vašingtonu.
Na lobanji su pronađeni tragovi udaraca zadatih oštrim predmetom kao i tragovi dubokih rezova na njenom licu i vratu, navodi se u izveštaju Daglasa Ouslija, antropologa-forenzičara Smitsonijan instituta koji je analizirao devojčin kostur.
- Način postupanja prema telu devojke nakon njene smrti pokazuje sav očaj i izuzetno teške okolnosti s kojima su se kolonisti Fort Džejmsa suočavali tokom zime 1609 - kazao je američki naučnik i dodao da se “jasno vidi namera da se telo raščereči, da se izvade mozak i tkivo lica kako bi se pojeli", naveo je on, napominjući da su "mesari" očigledno bili nevešti, te da se najverovatnije radilo o ženama koje su tada sačinjavale većinu stanovništva.”
Naime, najpre su bezuspešno pokušale da otvore čelo, da bi potom udarcima malom sekirom u potiljak konačno rascepile lobanju, precizirao je Ousli, navodi Daily Mail.
Džejn nije u miru počivala
Analizom kutnjaka i stepena razvoja kosti brade, naučnici su uspeli i da rekonstruišu život devojke, koju su nazvali Džejn. Uspeli su da utvrde da je imala oko 14 godina kada je umrla, ali ne i uzrok smrti.
Stanovnici kolonije su bili pod opsadom Indijanaca i nisu imali dovoljno hrane da prežive zimu. Najpre su pojeli sve životinje u utvrđenju, pa čak i sve kožne predmete koje su mogli da pronađu. Nije poznato koliko su svojih sunarodnika pojekli.
Prvu pomoć u hrani dobili su tek nakon nekoliko meseci, a od 300 prvobitnih doseljenika, preživelo je njih 60.
