Dr Kelly M. Flanagan je američki klinički psiholog, koji na svom blogu UnTangled redovno piše o životu, ljubavi i društvu. Njegovo nedavno pismo kćerki, u kojem joj objašnjava šta je zaista važno u životu i vezama, privuklo je veliku pažnju javnosti. Prenosimo ga u celosti.
Draga Slatkice, Nedavno smo tvoja mama i ja pretraživali Gugl. Negde na pola kucanja našeg pitanja, Gugl je ponudio listu najpopularnijih pretraga na svetu. Na samom vrhu liste bilo je pitanje "Kako ga držati zainteresovanim?". To me je trglo. Pregledao sam bezbroj tekstova o tome kako biti seksi i seksualan, kada ga voditi na sendvič, a kada na pivo i šta raditi da bi se on osećao pametnije i superiornije. I naljutio sam se. Mala moja, nije, nije bio i nikada neće biti tvoj posao da ga "držiš zainteresovanim". Mala moja, tvoj jedini zadatak je da znaš duboko u sebi – u tom nepoljuljanom mestu koje nije zbunjeno odbijanjem, gubitkom i egom – da si ti vredna interesovanja (Ako uvek možeš da se setiš da je i svako drugi vredan interesovanja, bitka tvog života će biti najvećim delom osvojena. Ali o tome drugi put). Ako možeš da veruješ u sebe na ovaj način, bićeš privlačna u najvažnijem smislu te reči: privući ćeš pažnju dečaka koji je sposoban sam sebe zainteresovati i koji će želeti da provede svoj život investirajući u svoje interesovanje u tebe. Mala moja, želim da ti pričam o dečaku kojeg nema potrebe držati zainteresovanim, jer on zna da si ti interesantna. Nije mi važno ako stavlja laktove na sto dok jede – dok god svoje oči drži na tvom nosiću dok se smeješ. I ne može prestati da te gleda. Nije mi važno ako ne može igrati golf sa mnom – dok god može da se igra sa decom koju mu budeš podarila i na sve divne i frustrirajuće načine otkrije da su ista kao ti. Nije mi važno ako ne prati svoj novčanik – dok god prati svoje srce, ono će ga voditi ka tebi. Nije mi važno da li je jak – dok god ti daje prostora da pokazuješ snagu koju imaš u svom srcu. Uopšte mi nije važno za koga glasa – dok god tebi svakodnevno ukazuje čast i poštovanje u kući i svom srcu. Nije mi važno koje je boje kože – dok god platno vaših života boji bojama strpljenja, požrtvovanja, ranjivosti i nežnosti. Nije mi važno ako je odgajan u ovoj ili onoj religiji, ili ni u jednoj religiji – dok god je odgajan da ceni ono što je sveto i da zna da je takav svaki trenutak života i svaki trenutak života sa tobom. I na kraju, mala moja, ako naiđeš na takvog muškarca, i on i ja nemamo ništa drugo zajedničko, biće nam zajednička najvažnija stvar: TI. Jer, na kraju krajeva, mala moja, jedina stvar koja je potrebna da bi ga "držala zainteresovanim" si ti.
Tvoj večno zainteresovan muškarac, Tata
Ovaj post je, naravno, posvećen mojoj kćerki, mojoj Slatkici. Ali, želim da ga posvetim i šire.
Napisao sam ga mojoj ženi, koja je hrabro držala do svojih vrednosti i uvek me smatrala odgovornim da sam ona vrsta "dečaka".
Napisao sam ga za svaku odraslu ženu koju sam upoznao u mojoj ordinaciji i van nje – žene koje nikada nisu imale glas oca.
Napisao sam ga i za generaciju dečaka koji će biti muškarci i koje treba podsetiti šta je stvarno važno – da bi moja devojčica našla nežnog životnog saputnika, potrebno je da bar jedan od vas shvati ovo što sam napisao. Molim se za vas.
